Допунска испитивања у медицини

Из Википедије, слободне енциклопедије

Допунска испитивања у медицини,, су медицинске процедуре, лабораторијски тестови, хирушке методе, обдукцијске процедуре итд. која се примењују у циљу постављања дијагнозе, откривања или искључивања узрока поремећаја или болести у организму човека, и од изузетног су значаја за даље лечење и праћење тока болести.[1]

Намена[уреди]

Допунска испитивања у медицини се примењују за;

  • Утврђивање дијагнозе болести
  • Праћење или утврђивање напредка (опоравка) или погоршања здравља болесника у току лечења.
  • За потврду или искључење неког стања или болести у организму (нпр; допинг тест може бити специфично медицинско испитивање којим се утврђује присуство одређеног лека у организму (нпр: дроге код наркомана) ).
  • Утврђивање узрока смрти. Већина допунских медицинских испитивања се спроведи на живим особама, међутим, нек испитивања се обављају након смрти болесника (на посмртним остацима-обдукција) у циљу расветљавања узрока смрти.

Врсте[уреди]

Основна испитивања[уреди]

Нека допунска испитивања су једноставан објективни (физикалан) преглед (као део прегледа за утврђивање болести), свих медицинских специјалности, а нека део испитивања поједних специјалности. Обављају се применом једноставне медицинске опреме или само рукама лекара или другог медицинског особља и могу бити обављена у ординацији лекара опште праксе или специјалисте, у теренским условима или у стану болесника.

Врсте основних испитивања[уреди]

Инспекција
Палпација
Перкусија
Аускултација, укључујући и слушање стетоскопом

Специфична испитивања[уреди]

Нека друга допунска испитивања захтевају детаљану опрему, посебно опремљен простор, (нпр. хируршку салу), посебне услове, (нпр;температуру, влажност, стерилност, изолованост од светла и буке) итд.

Неки специфична испитивања захтевају узорковање ткива или телесних течности, у ординацији, просторији за интервенције, хирурушкој сали или болесничкој соби, (крв, лимфа, столица итд) а њихова обрада се врши у специјализованим лабораторија за анализу. Нека једноставна хемијска испитивања, као што су мерење pH мокраће или шећера у крви може се изводити у ординацији лекара или болесничкој соби.

Врсте специфичних испитивања[уреди]

Допунска испитивања у медицини, за живота болесника;

Допунска испитивања у медицини, након смрти болесника;

Карактеристике испитивања[уреди]

Квалитет и веродостојност[уреди]

Сва допунска медицинска испитивања морају да поседују одређени квалитет (прецизност) и веродостојност (тачност, поузданост) што умногоме зависи од опремљености дијагностичком опремом, стручности особља и доктринарног спровођења свих прописаних мера и поступака за свако специфично испитивање. Зато у свакој установи - лабораторији мора да постоји стална контрола и процена квалитета, коју мора да прати редовно сервисирање и баждарење опреме и апарата. Одређена испитивања захтевају и строго поштовање мера стерилности и антисепсе.

  • Тачност испитивања је права (тачна) вредност добијеног резултата. Тачност умногоме зависи од подешености (калибрације) лабораторијске опреме али и од квалитета употребљеног потрошног материјала, обучености особља и сталног учешћа спољне контроле квалитета прописаних процедура и програма.
  • Прецизност је мера репродуктивности неког испитивања чији резулати су истоветни при сваком понављњу на истом узорку. Непрецизно испитивање је оно које карактерише широки распон резултата при поновљеним мерењима. Прецизност се прати у лабораторији применом контроле материјала и начина извођења испитивања.

Резултати испитивања[уреди]

Резултати испитивања могу бити позитивни или негативни: Ово нема никакве везе са добром или лошом прогнозом болести, већ означава да је испитивање успешно или неуспешно извршено, и да је неки параметар који је процењиван био присутан или не. На пример: негативна радиографија неког уда искључује прелом костију угануће и ишчашење зглобова (што је у ствари врло позитивно за пацијента, и од изузетног значаја за лекара код утврђивања дијагнозе и начина даљег лечења).

Bayesian-ова вероватноћа и успешности[уреди]

Остале карактеристике испитивања укључују:

  • осетљивост
  • специфичност
  • позитивну предиктивну вредност
  • негативну предиктивну вредност
  • лажно позитивни резултат
  • лажно негативани резултат
  • резултат на нивоу поузданости
  • резултат је поуздан након провере (ретеста)

Значај[уреди]

Допунска медицинска испитивања имају изузетан значај за лекара и правилно утврђивање болести и даљи ток лечења, јер патолошки налаз испитивања објашњава узроке бројних симптома.[2] За разлику од патолошких, нормални резултати испитивања могу да имају значај у уверавању пацијената да код њега није присутна озбиљна болест, што чак може смањити број накнадних симптома.[3] Правилно тумачење могућег нормалног резултата испитивања пре само испитивања такође може смањити број накнадних симптома.[4]

Недостатак адекватног образовања о значењу резултата испитивања (посебно релевантих резултат испитивања који су можда случајни и неважни за тренутни налаз) може изазвати повећање симптома код болесника.[4] Поред тога, медицинско особље мора водити рачуна о правилном избору и неопходности неких испитивања, јер се на тај начим избегава беспотребно „малтретирање“ болесника и значајно смањују трошкови испитивања и касније непотребно праћење а можда чак и непотребно лечење „случајних“ налаза .[5]

Врсте допунских испитивања[уреди]

Врсте Подврсте
Пропедевтика АускултацијаИнспекцијаПалпацијаПеркусијаМерење телесне температуре

Мерење крвног притиска

Лабораторијске анализе Анализе мокраћеАнализе столицеАнализе пљувачкеАнализе крви

Анализа косе и длакаДНК анализеАнализе хормонаАнализе на ХИВ

Анализе на вирусни хепатитисОдређивање крвних група

Одређивање фактора крварења и коагулације крвиАнализе лекова у крви и мокраћи

Антидопинг тестТоксиколошке анализе

Електродијагностика ЕлектрокардиографијаЕлектроенцефалографијаЕлектромионеурографија

ЕлектрокортикографијаЕлектромиографијаЕлектронеурографија

ЕлектронистагмографијаЕлектроокулографијаРеографија

ЕлектроретинографијаЕвоцирани потенцијалиХолтер ЕКГ

Ендоскопија КолоноскопијаКолпоскопијаЦистоскопија

ГастроскопијаЛапароскопија

СигмоидоскопијаРектоскопијаЕндоскопска риноскопијаАртроскопија

БронхоскопијаХистероскопијаФалопоскопијаФетоскопија

АмниоскопијаТоракоскопијаМедијастиноскопијаЕпидуроскопија

Скопија карпалног тунелаЕзофагоскопијаПроктоскопија

Ангиографија АортографијаЦеребрална ангиографијаКоронографија

ЛимфангиографијаПлућна ангиографијаВентрикулографија

МРТ Дифузијона оптичка томографијаДифузијона-спектрална томографија

Дифузијона векторска томографијаФункционална магнетна резонанца

Ултрасонографија Гинеколошка ултрасонографијаАкушерска ултрасонографија

Кардиолошка ултрасонографијаГастроентеролошка ултрасонографија

Уролошка ултрасонографијаТранскранијална ултрасонографија

Ултрасонографија каротида вратаВеносонографијаТромбосонографија

ВеносонографијаКонтрастна ултрасонографија

Испитивања у офталмологији Одређивање оштрине видаПериметријаОфталмоскопијаТонометрија
Испитивања у оториноларингологији Предња и задња риноскопијаОтоскопијаТонална аудиометријаРомбергов тест

НистагмографијаЛарингоскопијаКупулометријаПендулометрија

Испитивање плућних функција СпирометријаГасне анализе
Патохистолошка испитивања
Микробиолошка испитивања УринокултураКопрокултураБрис грлаБрис носаБрис уретераБрис ране
Тестови реактивне хиперемије Проба хладном водом (Колд тест)ДермотермометријаОсцилометрија

ПлетизмографијаКалорични тестКапилароскопија

Радиографија МамографијаДискографијаМиелографијаКраниографијаАнгиографија

Коронографија

Извори[уреди]

  1. ^ Ристић М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1990.
  2. ^ Ward B, Wu W, Richter J, Hackshaw B, Castell D (1987). „Long-term follow-up of symptomatic status of patients with noncardiac chest pain: is diagnosis of esophageal etiology helpful?“. Am J Gastroenterol 82 (3): 215–8. PMID 3826028. 
  3. ^ Sox H, Margulies I, Sox C (1981). „Psychologically mediated effects of diagnostic tests“. Ann Intern Med 95 (6): 680–5. PMID 7305144. 
  4. ^ а б Kendrick D, Fielding K, Bentley E, Kerslake R, Miller P, Pringle M (2001). „Radiography of the lumbar spine in primary care patients with low back pain: randomised controlled trial“. BMJ 322 (7283): 400–5. DOI:10.1136/bmj.322.7283.400. PMC 26570. PMID 11179160. 
  5. ^ Jarvik J, Hollingworth W, Martin B, Emerson S, Gray D, Overman S, Robinson D, Staiger T, Wessbecher F, Sullivan S, Kreuter W, Deyo R (2003). „Rapid magnetic resonance imaging vs radiographs for patients with low back pain: a randomized controlled trial“. JAMA 289 (21): 2810–8. DOI:10.1001/jama.289.21.2810. PMID 12783911. 

Литература[уреди]

  • Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  • Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  • Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Утврђивање болести
Историја болести ГенералијеАнамнезаСадашња болестСадашње стање по системимаРаније болестиНавике болесникаПородична анмнезаСоцијално-епидемиолошки подациАнамнезни закључак
Физикалан преглед ИнспекцијаПеркусијаПалпацијаАускултација
Допунска испитивања Инвазивна дијагностикаМинимално инвазивна дијагностикаНеинвазивна дијагностика