Доња Борина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Борина.
Доња Борина

Donja Borina school.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Мачвански
Општина Мали Зворник
Становништво
Становништво (2011) 1523
Положај
Координате 44°25′00″N 19°09′12″E / 44.433333, 19.153333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 201 m
Доња Борина на мапи Србије
{{{alt}}}
Доња Борина
Доња Борина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15317
Позивни број 015
Регистарска ознака LO


Координате: 44° 25′ 60" СГШ, 19° 09′ 12" ИГД

Доња Борина је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. имала је 1523 становника.

О селу[уреди]

Доња Борина се састоји од два велика насеља Батар и Андрача и за њих се не зна тачно како су добили име.

Батар је урбанији део од Андраче, у њему се налазе црква, основна школа, пошта, игралиште сеоског клуба дом културе у коме је и месна заједница. У Андрачи се људи углавном баве пољопривредом, печењем креча и продајом дрва.

Остали засеоци су: Дедиње, Стојановићи, Петковићи, Кикановићи, Павловићи, Филиповићи, Лепеница и Гучево.

Популарна места[уреди]

Свакако најатрактивнији део села налази се поред реке Дрина, дуж које се налазе два ресторана, стари и нови Рибарски.

Боље је познат нови који је почео са радом 1976. године и био је незаобилазна станица за све оне који су путовали на море. Његово оригинално име је ресторан „Младица“ и добио га је по врсти рибе која представља прави трофеј за све риболовце.

Стари Рибарски је реновиран 2000. године и сада је пицерија.

Тренутно најпопуларније место за млађу популацију је кафе дискотека „Стела“.

Остали ресторани: „Код Мићуке“, „Код Милисава“, „Код Црногорца“, „Градска кафана“ и ресторан „Дринска стена“.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Доња Борина живи 1.346 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,5 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 546 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1187 [1]
1953. 1290
1961. 1395
1971. 1446
1981. 1521
1991. 1707 1627
2002. 1830 1731
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.706 98,55%
Југословени
  
8 0,46%
Црногорци
  
7 0,40%
Руси
  
3 0,17%
Муслимани
  
2 0,11%
Мађари
  
1 0,05%
непознато
  
4 0,23%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]