Доња Коритница

Координате: 43° 09′ 13″ С; 22° 19′ 00″ И / 43.1535° С; 22.316666° И / 43.1535; 22.316666
С Википедије, слободне енциклопедије

Доња Коритница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБела Паланка
Становништво
 — 2011.216
Географске карактеристике
Координате43° 09′ 13″ С; 22° 19′ 00″ И / 43.1535° С; 22.316666° И / 43.1535; 22.316666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина512 m
Доња Коритница на карти Србије
Доња Коритница
Доња Коритница
Доња Коритница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаPI
Воденица Милорада Крстића у Доњој Коритници, једина воденица са каменом која и данас ради у општини Бела Паланка.

Доња Коритница је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 216 становника (према попису из 1991. било је 298 становника).

Положај[уреди | уреди извор]

Старији део села лежи у подножју Суве планине и пружа се правцем тока Коритничке реке. Тај је део на оном месту где у реку улази долина периодског потока Скокови. Друмски део насеља ниже се од долине Дубоког дола. Између старијег дела око Коритничке реке и новијег око друма, "уметнута" је група кућа и они су спојени. Село има коритаст положај и по њему је добило име. Водом се снабдева са врела Братиша, извора и бунара. Главни извори су: Маничев Кладенац, Арвачица, Чука, Змејанци, Ракита, Мајиловац, Бели Кладенац и Конћевац.

Границе сеоског атара су повучене на местима: Џаџулов пут, Гавран, Букова Падина и Врбица са Дивљаном. Врбица је тромеђа: Дивљане , Доње Коритнице и Ореовца. Од Врбице са Церовом Главом, Јаничарском Падином и Страњем иде међа са Ореовцем. Страње је тромеђа: Доње Коритнице, Ореовца и Шљивовика.

Топографска имена за обрадиве површине у селу: Змејанци, Зло чудо, Орашје, Лука, Равна Шума.

Историја[уреди | уреди извор]

Српска основна школа у месту постоји од 1869. године.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Коритница живи 188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,9 година (52,3 код мушкараца и 57,9 код жена). У насељу има 92 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Родови села: Гжинци, Бачовци, Данчуловци, Спасинци, Џуринци, Тарлинци, Савинци, Ћићенци, Балтијашовци, Ваклиновци, Доксинци, Цајинци, Неинци, Станићинци, Грнчаревци, Чућинци, Крстинци, Цоћинци, Џаџуловци, Грђинци, Бошковићи.

Слава села је Свети Јеремија.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 898
1953. 862
1961. 682
1971. 556
1981. 401
1991. 298 298
2002. 216 216
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
215 99,53%
непознато
  
1 0,46%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Литература[уреди | уреди извор]

  • Михајло М. Костић, Коритница, 1953

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]