Доња Сабанта
Доња Сабанта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Становништво | |
— 2011. | 540 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 57′ 14″ С; 20° 57′ 51″ И / 43.9539° С; 20.9642° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 284 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка Доња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Овде се налази Манастир Липар. Ђура Јакшић је учитељевао у селу 1865, споменик му је подигнут у октобру 1936.[2]
Географија[уреди | уреди извор]
У атару села Доња Сабанта, на око 7 километара јужно од центра града, налази се географски центар Србије. Доња Сабанта је оивичена висовима Жежеља, са севера, Дубова, са запада, брда изван речице Осеница, са истока, код је са јужне стране отворен простор према Горњој Сабанти. У овом селу су насеља Средња Мала, Чарковац и Џепаре.
Налази се на 43°57’08” северно Географске ширине и 20°57’31” источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.
Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha док остало земљиште заузима 1,62 ha.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 41 | 43 | 46 | 46 | 47 | 46 | 49 | 48 | 48 | 50 | 53 | 54 | |
Пореске главе* | - | 64 | 59 | 62 | 63 | 65 | 67 | 62 | 61 | 63 | 62 | 62 | |
Арачке главе** | 124 | 149 | 150 | 152 | 155 | 156 | 162 | 158 | 158 | 162 | 167 | 173 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 5 | 7 | ||
80+ | 7 | 11 | ||
75—79 | 14 | 22 | ||
70—74 | 27 | 25 | ||
65—69 | 31 | 28 | ||
60—64 | 26 | 29 | ||
55—59 | 14 | 20 | ||
50—54 | 21 | 16 | ||
45—49 | 36 | 28 | ||
40—44 | 24 | 22 | ||
35—39 | 24 | 25 | ||
30—34 | 12 | 13 | ||
25—29 | 16 | 8 | ||
20—24 | 15 | 16 | ||
15—19 | 23 | 19 | ||
10—14 | 17 | 16 | ||
5—9 | 14 | 10 | ||
0—4 | 4 | 6 | ||
Просек : | 45,6 | 47,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 295 | 81 | 184 | 22 | 8 | 0 |
Женски | 289 | 43 | 180 | 60 | 6 | 0 |
УКУПНО | 584 | 124 | 364 | 82 | 14 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 132 | 22 | 0 | 0 | 50 |
Женски | 81 | 32 | 0 | 0 | 14 |
УКУПНО | 213 | 54 | 0 | 0 | 64 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 10 | 9 | 1 | 6 |
Женски | 0 | 1 | 13 | 1 | 0 |
УКУПНО | 5 | 11 | 22 | 2 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 4 | 16 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 9 | 10 |
УКУПНО | 0 | 2 | 4 | 25 | 11 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 4 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 4 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ "Политика", 19. окт. 1936
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.