Доња Црнишава

Доња Црнишава
Доња Црнишава;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Трстеник
Становништво
— 2011.	360
Географске карактеристике
Координате	43° 34′ 32″ С; 21° 02′ 22″ И / 43.575666° С; 21.0395° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	252 m
	Доња Црнишава Доња Црнишава на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37243
Позивни број	037
Регистарска ознака	TS

Доња Црнишава је насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 498 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Село је старо средњовековно насеље и чини се да кроз целу прошлост није било без становништва. Помиње се 1476. и 1559. године, са 13 кућа.

Стара локација била је на десној страни Црнишавске реке, на осојном делу атара, па је у прошлости насеље пресељено на присојну, доста стрму страну између Белог брда и Тигањца. Касније је насеље постепено пресељавано са једне и друге стране пута ближе левој обали Црнишавске реке, на повољнију локацију.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Доња Црнишава се налази југоисточно од Трстеника, на 7 километара удаљености. Насеље је збијеног друмског типа на левој страни средњег тока Црнишавске реке. Простире се у висинској зони од 185 до 224 метара, у подножју Белог брда (323м) и Козника (413м). Пружа се правцем североисток-југозапад.^[1]

Граничи се са атарима села: са истока Доњим Рибником, са југа Камењачом и Јасиковицом, са запада Горњом Црнишавом и Очацима, а са севера Горњим Рибником. Чине га пет засеока, са родовским именима, али нису стриктно одвојени (међусобно се додирују): Алексићи, Бзенићи, Андрићи, Џопалићи и Вељковићи.

Забележено је 1834. године да је ово село било међу три села трстеничког краја са највећом производњом грожђа.

Земљиште, по геолошком саставу, је, неогени језерски седимент, а по педолошком саставу смоница. У неогеним језерским сендиментима (Црнишавско-Чаирска пешчана серија) јављају се танки трослојци угља, наслаге битуминозних шкриљаца и налазишта полутечне битумије (асфалта) у потоку Јовинац.^[2]

Смештај атара села је између већих узвишења, која их штите од јачих удара ветра, условљавају нешто блажу климу, што се повољно одражава на воће и винограде.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Црнишава живи 344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (41,8 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	543
1953.	550
1961.	547
1971.	567
1981.	493
1991.	498	490
2002.	410	442

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	404	98,53%
Хрвати	1	0,24%
Словенци	1	0,24%
Бугари	1	0,24%
непознато	3	0,73%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	1
80+	2	6
75—79	7	10
70—74	12	26
65—69	19	23
60—64	12	9
55—59	10	10
50—54	18	9
45—49	22	18
40—44	19	9
35—39	8	19
30—34	7	3
25—29	19	9
20—24	13	9
15—19	17	15
10—14	7	6
5—9	9	10
0—4	9	5
Просек :	41,8	47,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	90	102	121	139	126	135	126

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	23	22	12	23	10	4	1	1	0	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	188	59	117	9	3
Женски	176	17	114	43	2
УКУПНО	364	76	231	52	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	96	19	0	0	47
Женски	49	15	0	0	23
УКУПНО	145	34	0	0	70
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	14	1	0
Женски	0	0	2	2	0
УКУПНО	0	3	16	3	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	1	1	1
Женски	2	2	0	2	1
УКУПНО	2	6	1	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	4
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	4

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Момчило Р. Тодосијевић, Подгочка насеља трстеничког краја, Народна библиотека "Јефимија", Трстеник 2008, стр. 299.
^ Момчило Р. Тодосијевић, Подгочка насеља трстеничког краја, Народна библиотека "Јефимија", Трстеник 2008, стр. 300.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[test-1] а ^б Момчило Р. Тодосијевић, Подгочка насеља трстеничког краја, Народна библиотека "Јефимија", Трстеник 2008, стр. 299.

[automatski_generisano1-2] Момчило Р. Тодосијевић, Подгочка насеља трстеничког краја, Народна библиотека "Јефимија", Трстеник 2008, стр. 300.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]