Доњи Бранетићи

Доњи Бранетићи
Доњи Бранетићи;
	Црква Светог Јована Крститеља
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	104
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 26″ С; 20° 20′ 23″ И / 44.090666° С; 20.339666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	453 m
	Доњи Бранетићи Доњи Бранетићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Доњи Бранетићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 104 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца, у правцу планинског врха Рајац и планине Сувобор. Налази се на надморској висини од 420 до 580 м и на површини од 639 ха.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњим Бранетићима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ девојчици Јелени Тешовић у Доњим Бранетићима и Три крајпуташа Ивановићима у Доњим Бранетићима.

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво Доњих Бранетића углавном је староседелачко. Међутим, један део се доселио из Црне Горе, Херцеговине и ужичког краја. У турским пописима село се први пут помиње 1528. године под именом Бранетићи. Тада је имало 12 домова. Касније се село поделило на Горње и Доње Бранетиће.^[1]

Данас, Доњи Бранетићи припадају општини Горњи Бранетићи, са којим је до 1924. године имало и заједничку школу, а од тада има сопствену школу.^[1]

Заједно са Озремом, суседним селом, ово насеље је 1924. године изградило нову цркву на месту некадашње старе. Реч је о Цркви Рођења Светог Јована Крститеља.^[1]

Сеоска слава је Спасовдан.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 89 ратника. Погинуло их је 46 а 43 је преживело.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 492 становника, 1921. године 426, а 2002. године тај број се смањио на 134.^[2]

У насељу Доњи Бранетићи живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (50,2 код мушкараца и 57,6 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,06.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	464
1953.	441
1961.	392
1971.	313
1981.	273
1991.	218	218
2002.	134	136
2011.	104

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	134	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	2	4
75—79	3	4
70—74	7	19
65—69	10	9
60—64	4	8
55—59	2	3
50—54	4	3
45—49	8	7
40—44	2	3
35—39	1	2
30—34	3	2
25—29	4	1
20—24	2	4
15—19	2	3
10—14	4	1
5—9	1	1
0—4	1	0
Просек :	50,2	57,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	98	97	97	89	82	73	65

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	20	7	2	2	3	1	0	0	0	2,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	54	12	33	7	2
Женски	72	8	31	32	1
УКУПНО	126	20	64	39	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	33	17	0	0	5
Женски	17	12	0	0	3
УКУПНО	50	29	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	4	1	0
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	0	5	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	1	2	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	3

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 194.
^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 194.

[:023-2] Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]