Доњи Бранетићи

Координате: 44° 05′ 26″ С; 20° 20′ 23″ И / 44.090666° С; 20.339666° И / 44.090666; 20.339666
С Википедије, слободне енциклопедије

Доњи Бранетићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 104
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 26″ С; 20° 20′ 23″ И / 44.090666° С; 20.339666° И / 44.090666; 20.339666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина453 m
Доњи Бранетићи на карти Србије
Доњи Бранетићи
Доњи Бранетићи
Доњи Бранетићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Доњи Бранетићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 104 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца, у правцу планинског врха Рајац и планине Сувобор. Налази се на надморској висини од 420 до 580 м и на површини од 639 ха.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњим Бранетићима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ девојчици Јелени Тешовић у Доњим Бранетићима и Три крајпуташа Ивановићима у Доњим Бранетићима.

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво Доњих Бранетића углавном је староседелачко. Међутим, један део се доселио из Црне Горе, Херцеговине и ужичког краја. У турским пописима село се први пут помиње 1528. године под именом Бранетићи. Тада је имало 12 домова. Касније се село поделило на Горње и Доње Бранетиће.[1]

Данас, Доњи Бранетићи припадају општини Горњи Бранетићи, са којим је до 1924. године имало и заједничку школу, а од тада има сопствену школу.[1]

Заједно са Озремом, суседним селом, ово насеље је 1924. године изградило нову цркву на месту некадашње старе. Реч је о Цркви Рођења Светог Јована Крститеља.[1]

Сеоска слава је Спасовдан.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 89 ратника. Погинуло их је 46 а 43 је преживело.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 492 становника, 1921. године 426, а 2002. године тај број се смањио на 134.[2]

У насељу Доњи Бранетићи живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (50,2 код мушкараца и 57,6 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,06.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 464
1953. 441
1961. 392
1971. 313
1981. 273
1991. 218 218
2002. 134 136
2011. 104
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
134 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 194. 
  2. ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]