Доњи Вакуф

Координате: 44° 08′ 41″ С; 17° 23′ 51″ И / 44.14465° С; 17.39762° И / 44.14465; 17.39762
С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Вакуф
Доњи Вакуф и ријека Врбас
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонСредњобосански кантон
ОпштинаДоњи Вакуф
Становништво
 — 2013.Пад 6.711
Географске карактеристике
Координате44° 08′ 41″ С; 17° 23′ 51″ И / 44.14465° С; 17.39762° И / 44.14465; 17.39762
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Доњи Вакуф на карти Босне и Херцеговине
Доњи Вакуф
Доњи Вакуф
Доњи Вакуф на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број70220
Позивни број030
Веб-сајтwww.donji-vakuf.ba

Доњи Вакуф (Србобран од априла 1993. до 14. септембра 1995.[а]) је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобосанском кантону, са око 6.800 становника (попис из 2013). Данас општина Доњи Вакуф има око 14.000 становника[1], скоро сви становници су муслимани. Град лежи на ријеци Врбас.

Географија[уреди | уреди извор]

Улица у Доњем Вакуфу

Доњи Вакуф је важна босанскохерцеговачка раскрсница. Кроз град пролазе двије важне магистрале: Зеница — Доњи Вакуф и Бања ЛукаЈабланица.

Историја[уреди | уреди извор]

Град је настао 1572. године градњом џамије Ибрахим-бега Малкоча.

Становништво[уреди | уреди извор]

Српска православна црква у Доњем Вакуфу
Састав становништва – насеље Доњи Вакуф
2013.[2]1991.[3]1981.[4]1971.[5]
Укупно6 711 (100,0%)8 771 (100,0%)7 224 (100,0%)5 012 (100,0%)
Бошњаци6 360 (94,77%)5 327 (60,73%)14 207 (58,24%)13 723 (74,28%)1
Роми97 (1,445%)
Срби56 (0,834%)2 616 (29,83%)1 854 (25,66%)882 (17,60%)
Муслимани56 (0,834%)
Босанци53 (0,790%)
Неизјашњени28 (0,417%)
Хрвати19 (0,283%)191 (2,178%)184 (2,547%)278 (5,547%)
Албанци14 (0,209%)2 (0,028%)17 (0,339%)
Босанци и Херцеговци11 (0,164%)
Остали11 (0,164%)114 (1,300%)58 (0,803%)20 (0,399%)
Непознато5 (0,075%)
Словенци1 (0,015%)5 (0,069%)3 (0,060%)
Југословени523 (5,963%)900 (12,46%)84 (1,676%)
Црногорци12 (0,166%)5 (0,100%)
Македонци1 (0,014%)
Мађари1 (0,014%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Економија[уреди | уреди извор]

Значајна је дрвна индустрија „Јањ“ и фабрика гипса. За време рата 19921995. много привредних и економски важних објеката је дјелимично или потпуно уништено. Проблем града и општине је висока стопа незапослености, посебно међу младим људима.

Образовање[уреди | уреди извор]

Гимназија, мјешовита средња школа и двије основне школе постоје у самом граду.

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 03/93

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  2. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]