Доњи Вијачани
Доњи Вијачани | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Прњавор |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.700 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 47′ 48″ С; 17° 36′ 21″ И / 44.7967° С; 17.6058° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 784 m |
  Доњи Вијачани Доњи Вијачани на карти Босне и Херцеговине | |
Доњи Вијачани су насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.700 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Доњи Вијачани су смјештени на путу Прњавор — Челинац и заузимају јужни дио општине Прњавор. Дио села је на обронцима планине Љубић. Највећи дио језера којим се град Прњавор снабдијева водом налази се у Доњим Вијачанима. Кроз село протиче ријека Вијака, а мањим дијелом протиче и ријека Укрина. Због великог територијалног пространства село је подијељено на пет засеока: Тополова, Грич, Бријежани, Прерадовићи и Радомировићи.
Историја[уреди | уреди извор]
Раније је постојало једно село Вијачани, које је 1951. године подијељено на Доње и Горње. До те подјеле Вијачани су били општина у саставу среза прњаворског. У селу је постојала Српска православна црква брвнара, а 1889. године саграђена је црква која и данас постоји. Ова црква спада у ред највећих и најљепших цркви у бањалучкој епархији (СПЦ). Од 1931. године у Вијачанима постоји четвероразредна школа, која је 1961. године прерасла у осморазредну основну школу. На дан 8. 10. 1941. године у Вијачанима је дигнут устанак против фашизма за подручје сјеверне Босне. У Другом свјетском рату Вијачани су дали два народна хероја, Вида Њежића и Новака Пивашевића. Своју оданост слободи Вијачани су потврдили и у Отаџбинском рату 1991. када је у овом мјесту формирана Прњаворска лака пјешадијска бригада. У овом рату за Републику Српску 28 бораца из Доњих Вијачана је дало животе. У селу је извршена електрификација 1969. године, вода је стигла 1984. а асфалтни пут (Прњавор — Челинац) 2001. године. У Вијачанима телефон је уведен 1947, а у домаћинства 1993. године. Пошта постоји од 1970, а поштански број је 78432.
Образовање[уреди | уреди извор]
Становништво[уреди | уреди извор]
У Доњим Вијачанима живи српско становништво, више од 99%. По последњем попису у Доњим Вијачанима живјело је 1.700 становника, мада је последњих година број становника нешто мањи. Нема неписменог становништва. Најчешће славе су Јовандан, Свети Трифун, Ђурђевдан, Свети Илија, Свети Архангел, Никољдан, али и друге славе.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.637 | 2.023 | 2.252 | 2.301 |
| Хрвати | 30 | 4 | 2 | 2 |
| Југословени | 22 | 26 | ||
| Црногорци | 3 | 6 | ||
| Муслимани | 2 | |||
| Мађари | 1 | |||
| остали и непознато | 11 | 4 | 8 | 2 |
| Укупно | 1.700 | 2.063 | 2.268 | 2.305 |
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 2.305 | |
| 1971. | 2.268 | |
| 1981. | 2.063 | |
| 1991. | 1.692 | |
