Доњи зубни живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доњовилични живац
Доњовилични живац

Доњи зубни живац (лат. nervus alveolaris inferior) је најјача завршна грана доњовиличног нерва, која се одваја од његове задње завршне гране. Спада у групу мешовитих нерава, јер садржи и моторна и сензитивна нервна влакна. Његов моторни део оживчава предњи трбух дигастричног и милохиоидни мишић, док сензитивни део оживчава зубе и десни доње вилице, доњу усну и кожу браде.[1][2]

Доњи зубни живац се простире од гране доњовиличног живца косо наниже и упоље кроз инфратемпоралну јаму, и то прво између унутрашњег и спољашњег криластог мишића и потом између унутрашњег криластог мишића и гране доње вилице. У његовој непосредној близини налазе се стабла језичног живца и доње зубне артерије. Око средине унутрашње стране гране доње вилице живац пролази кроз отвор мандибуле (лат. foramen mandibulae) и улази у истомени канал (лат. canalis mandibulae). Након тога, он се простире кроз канал све до брадног отвора где се дели у своје завршне гране.[3]

Бочне гране[уреди]

Пре уласка у вилични канал, од доњег зубног живца се одваја његова моторна грана - милохиоидни живац (лат. nervus mylohyoideus). Он силази низ милохиоидни коштани жлеб и оживчава милохиоидни и предњи трбух дигастричног мишића. Осим тога, током проласка кроз канал од доњег зубног живца се одвајају гране за доње зубе (лат. rami dentales inferiores). Ове гране се спајају међусобно и са истоименим гранама секутићног живца и тако образују доњи зубни сплет (лат. plexus dentalis inferior). Он је смештен у телу доње вилице и из њега се издвајају гране за инервацију доњих зуба, зубних чашица (алвеола), ткива доње вилице и гране за десни мандибуле (лат. rami gingivales inferiores).

Завршне гране[уреди]

Заврше гране доњег зубног живца су: брадни и секутићни живац. Брадни живац (лат. nervus mentalis) пролази кроз истоимени канал и излази кроз брадни отвор. Он инервише кожу браде и доње усне, слузокожу доње усне и спољашњу страну десни доње вилице. Секутићни живац (лат. nervus incisivus) се простире кроз секутићни канал и долази до средишње линије доње вилице. Он даје гране, које изграђују предњи део доњег зубног сплета.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац