Драган Коновалов
| Драган Коновалов | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Драган Коновалов | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Надимак | Кена | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 25. јануар 1961. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Светозарево, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спортске информације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спорт | бокс | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Драган Коновалов (Светозарево, 25. јануар 1961), познатији по надимку Кена, бивши је југословенски боксер ромског порекла, репрезентативац и заслужни спортиста СФРЈ. Носилац је националног признања[1] као освајач сребрне медаље на Европском првенству 1985. године у Будимпешти.
Аматерска каријера[уреди | уреди извор]
Каријеру је започео у боксерском клубу Каблови из тадашњег Светозарева за који је дебитовао јануара 1977. године. Иако на почетку није показивао велики таленат, временом је постао најтрофејнији јагодински боксер.[2] Половином 80-их година 20. века био је готово непобедив на домаћој сцени, а у том периоду бележи и најзначајније резултате у својој каријери од којих се издвајају:[2]
- два пута првак државе у перолакој категорији (1982 и 1985)
- сребрна медаља на Балканском првенству (1983)
- сребрна медаља на Медитеранским играма (1983)
- освајач трофеја „Београдски победник“ (1984)
- освајач трофеја „Златна рукавица“ (1984)
- бронзана медаља на Балканском првенству (1985)
- освајач трофеја „Челична рукавица“ у Зеници (1985)
- освајач трофеја „Викиншка лампа“ у Стокхолму (1985)
- сребрна медаља на Европском првенству (1985)[3]
- сребрна медаља на Светском купу (1987)
Упркос бројним понудама да пређе у већи клуб, до краја каријере је остао веран свом матичном клубу. У дресу „Каблова“ је одбоксовао 199 мечева, од којих је 185 добио, 11 изгубио и 3 боксовао нерешено.[2] По завршетку аматерске каријере 1988. године, отиснуо се међу професионалце. [4]
Професионална каријера[уреди | уреди извор]
Коновалов је имао укупно 7 професионалних мечева, од којих је три победио (један нокаутом), три је изгубио (два нокаутом) и један меч је боксовао нерешено. Укупно је одбоксовао 36 професионалних рунди.[5]
| 3 победе (1 нокаут), 3 пораза (2 нокаута), 1 нерешена | |||||
| Датум | Резултат | Противник | Разлог | Место | Рунда |
| 30/4/1988 | Победа |  Ђанквинто Версела |
ТКО | Пјомбино, Италија |
3 |
| 20/5/1988 | Пораз | Бруно де Монтис |
ТКО (повреда) | Рим, Италија |
3 |
| 24/7/1988 | Нерешено | Бруно де Монтис |
Одлука судија (поени) | Рио ла Сардо, Италија |
6 |
| 7/10/1988 | Пораз | Бруно де Монтис |
ТКО (повреда) | Гросето, Италија |
4 |
| 11/11/1988 | Победа | Ђенаро ди Спирито |
Одлука судија (поени) | Рим, Италија |
6 |
| 4/3/1991 | Победа |  Жан Гомис |
Одлука судија (поени) |  Крагујевац, СФРЈ |
6 |
| 10/3/1997 | Пораз |  Рахим Мигналејев |
Одлука судија (поени) | Лвов, Украјина |
8 |
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Посебан куриозитет је да је био једини Југословен који је имао позитиван учинак у мечевима са представницима Кубе, најјаче силе у аматерском боксу.[2]
Александар Коновалов, светски кадетски првак[6] у кик-боксу 2010. године, је синовац Драгана Коновалова.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Списак спортиста и тренера носилаца националних признања[мртва веза]
- ^ а б в г Живомир И. Крстић, Спортски великани Јагодине, 2008. год, стр. 64-65
- ^ Резултати са ЕП у боксу 1985.
- ^ „Медаље заувек - емисија 35”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 10. 02. 2015.
- ^ Професионални мечеви Драгана Коновалова на BoxRec.com
- ^ „Србији седам круна на СП”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2010. г. Приступљено 09. 01. 2011.
- ^ Спортска породица Коновалов
