Драган Николић
-
- Друга значења су пописана у чланку Драган Николић (вишезначна одредница).
| Драган Николић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|||||||
| Пуно име | Драгослав Николић | ||||||
| Датум рођења | 20. август 1943. | ||||||
| Место рођења | Београд ( Краљевина Југославија) |
||||||
| Друга имена | Гага | ||||||
| Занимање | Филмски глумац | ||||||
| Супружник | Милена Дравић | ||||||
| Битна улога | Отписани - Прле Национална класа - Флојд Последњи круг у Монци - Урке |
||||||
| IMDb веза | |||||||
|
|||||||
.jpg)
Драгослав Николић,[1][2] познатији по свом надимку Драган[3], (Београд, 20. август 1943) је српски глумац.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је у Београду 20. августа 1943. године. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму "Право стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.[3]
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (значајке и многих његових каснијих ликова) у филму "Кад будем мртав и бео" (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму "Три сата за љубав", (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "Живот је леп" Б. Драшковића).
Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), "Млад и здрав као ружа" (Ј. Јовановић, 1971), „Бег“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), "Национална класа" (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), "Ко то тамо пева" (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), "Балкан експрес" (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), "Последњи круг у Монци" (А. Бошковић, 1989), "Оригинал фалсификата" (Д. Кресоја, 1991).
Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија "Отписани" (1974) и "Повратак отписаних" (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма "Образ уз образ", заједно са супругом Миленом Дравић.
Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.
Од септембра 2011. године, на ТВ Пинк, водитељ је популарног светског квиза „Мултимилионер“.
Позориште [уреди]
Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, у којем је од 1969. тумачио више од двадесет улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру. У сезони 1982/1983. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -''Theatre de la Ville'' Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.
Улоге [уреди]
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- ИМДб Драган Николић на ИМДб-у ((en))
- Драган Николић нa PORT.rs
