Драгиша Брашован
| Драгиша Брашован | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 25. мај 1887. |
| Место рођења | Вршац ( |
| Датум смрти | 7. април 1965. |
| Место смрти | Београд ( |
| Рад | |
Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887 — Београд, 7. април 1965) је био архитект, један од пионира српске модерне архитектуре.
Садржај |
Почеци [уреди]
Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитектонски факултет Техничког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.
Каријера [уреди]
Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“. Наредних шест година провешће радећи у прослављеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).
Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.
Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и његова најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Државне штампарије и хотела „Метропол“ у Београду. Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа.
Награде и признања [уреди]
- Међу многобројним почастима, једна је без преседана у српској архитектури: био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката,
- једна улица на Новом Београду носи име архитекте Драгише Брашована,
Дела [уреди]
Зрењанин:
- Зграда Српске банке, око 1920.
- Соколски дом, 1927.
Орловат:
Орловат Галерија [уреди]
Нови Сад:
- Радничка комора, 1931.
- Зграда Дунавске бановине (данас Извршно веће Војводине), 1939.
- Главна пошта, 1961.
Нови Сад Галерија [уреди]
Београд:
- Зграда Музеја Николе Тесле, 1932.
- Зграда Државне штампарије (данашњи БИГЗ) 1934-1941.
- Зграда Команде Ваздухопловства у Земуну, 1939.
- Хотел „Метропол“, 1953.
- Кафана „Руски Цар“ у Београду,
- неколико стамбених зграда изграђених тридесетих година ХХ века (Француска бр. 5, Булевар Ослобођења бр. 2, Булевар деспота Стефана бр. 8, итд.)
Београд Галерија [уреди]
Јагодина:
- стамбени блокови Фабрике каблова Светозарево (ФКС), изграђени крајем педесетих година XX века[2]
Чортановци:
Извори [уреди]
- ^ Црква Ваведења Богородице у Орловату
- ^ Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
Литература [уреди]
- Kadijević, A. (1989.) (на ((sr))). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka. YU-Beograd: Moment. стр. 90 страна.
- Kadijević, A. (1990.) (на ((sr))). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965.. YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. стр. 141-173 страна.
- Manević, Z.; Jovan D. Jovanović. (1999.) (на ((sr))). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka. YU-Beograd. стр. 83 страна.
- Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
- Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
- Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003.) (на ((en))). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941. Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. стр. 286 страна. ISBN 0-262-02537-X.
Види још [уреди]
- Српска православна црква Ваведења Богородичиног у Орловату
- Зграда команде ваздухопловства
- Уметничка група Облик
- Васа Поморишац,
- Петар Палавичини,
- Бранко Поповић (сликар),
- Јован Бијелић,
- Петар Добровић,
- Тома Росандић,
- Вељко Станојевић,
- Сретен Стојановић,
- Сава Шумановић,
- Живорад Настасијевић,
- Зора Петровић,
- Игњат Јоб,
- Ристо Стијовић и
- Иван Радовић
- Списак улица Новог Београда
Спољашње везе [уреди]
- Биографија на сајту САНУ
- Александар Игњатовић: Две београдске куће архитекте Драгише Брашована, Наслеђе, број 5, 2004. године
- A.Kadijević, O arhitekturi Genčićeve kuće u ulici Krunskoj 51 u Beogradu ostvarenju Dragiše Brašovana (Muzej Nikole Tesle)
- DOPISNICA - CRKVA U ORLOVATU
- SRPSKА PRАVОSLАVNА CRKVА VАVЕDЕNJА BОGОRОDICЕ
