Драгиша Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Павловић

Пошаљи фотографију

Биографија
Датум рођења 5. октобар 1943.
Место рођења Крагујевац (Србија)
Датум смрти 9. септембар 1996.
Место смрти Београд (СР Југославија)

Драгиша „Буца“ Павловић (Крагујевац, 5. октобар 1943Београд, 9. септембар 1996.) је био српски политичар, функционер Савеза комуниста Србије у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Биографија[уреди]

Павловић је у пролеће 1986. године изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда. Био је близак сарадник и истомишљеник тадашњег председника Председништва Србије, Ивана Стамболића. Након што су уследиле тензије на Косову, између Албанаца и Срба, тадашњи председник Савеза комуниста Србије, Слободан Милошевић, посетио је у априлу 1987. године Косово Поље где је дао подршку Србима. Ти догађаји изазвали су раздор у српском државном и партијском врху, а убрзо је у медијима отпочела националистичка хистерија.[тражи се извор од 12. 2013.] Тензије су се посебно појачале након убиства четири војника ЈНА у Параћину 3. септембра те године.

Павловић се први, од високих партијских функционера, супротставио жестокој антиалбанској пропаганди у српским медијима. 11. септембра, на конференцији за штампу, изговорио је речи које су обележиле крај његове каријере:

Викицитати „Ситуација у Косову, која се не побољшава жељеном и обећаном брзином, ствара опасну атмосферу где свака реч изговорена против српског национализма је схваћена као национализам. Страствене речи могу донети само ватру.“
({{{2}}})

Ове речи биле су упућене на рачун политике Слободана Милошевића и биле су један од повода за његову смену на чувеној Осмој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије, која је одржана 23. и 24. септембра 1987.

Павловић је аутор више књига. Последња је „Олако обећана брзина“.