Драгослав Ђорђевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Драгослав Ђорђевић (вишезначна одредница).
Драгослав Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1931-09-02)2. септембар 1931.
Место рођењаБеоград, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти1989.(1989-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (57/58 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Драгослав Ђорђевић (Сарајево, 2. септембар 1931 — Београд, 1989) био је српски историчар уметности и ликовни критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1960. године Историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Ликовну критику писао је од 1958. године. Био је критичар „Радио Београда“ (1959 — 1966), „Дневника“ у Новом Саду (1959 — 1961), „Телеграма“ из Загреба (1967 — 1968), „Борбе“ (1961 — 1967) и „Књижевних новина“ (1969 — 1970) из Београда, а повремено је писао и за „Вечерње Новости“, „Видике“, „Данас“, „Политику“ (Београд), „Одјек“ (Сарајево), „Наша сцена“ (Нови Сад), и др. Био је кустос за „Југословенско сликартсво после 1945“ Музеја савремене уметности у Београду од 1960. до 1989.

За Радио Телевизију Србије снимио је емисије „Слике и скулптуре“ 1962 — 1963, и „Човек између земље и месеца“ 1969. године.

Од 1966. године био је члан Југословенске секције Међународног удружења уметничких критичара - AICA, члан УЛУПУДС-а (Секција историчара уметности), Музејског друштва Србије и Друштва критичара Србије.

Био је југословенски комесар и селектор на IV међународном бијеналу медитеранских земаља у Александрији 1961 — 1962, Савременог југословенског сликарства у Багдаду 1962. и IX међународног бијенала сликарства у Токију 1967. године.

Иако је писао и критички разматрао појаве у српској и југословенској уметности у широком временском распону од акдемског реализма до најновијих појава, Драгослав Ђорђевић је највећи допринос дао настанку и развоју „сликарства поетске фигуације“ током седамдесетих година која је изградила једну конзистентну линију у рецентној уметности паралелно са концептуализмом исте деценије. Својим критичарским залагањем и бројним ауторским изложбама, као и предговорима каталога и критикама водећих протагониста тог стилског садржаја, Ђорђевић је неоспорно обележио ту епоху којој је, према властитом критичарском сензибилитету, неспорно припадао.

Књиге и монографске студије (избор)[уреди | уреди извор]

Критике (избор)[уреди | уреди извор]

Ауторске изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1961. 40 дела послератног југословенсог сликарства из збирке Модерне галерије у Београду, Народни музеј, Крагујевац
  • 1966. Акварели из збирке Музеја савремене уметности, Салон Музеја савремене уметности, Београд
  • 1966. Други тријенале савреног југословенског цртежа, Градски музеј, Сомбор
  • 1968. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд
  • 1968. Млади београдски сликари, Музеј на современата уметност, Скопље
  • 1868. Од фантастике до надреалног у српском сликарству, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1969. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд
  • 1970. Критичари су изабрали, Галерија Културног центра, Београд
  • 1972. Савремене српска уметност, Музеј на современата уметност, Скопље
  • 1981. Душан Матић (1898-1980), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд
  • 1983. Поетска фигурација шездесетих година, (Из збирке Музеја савремене уметности), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд
  • 1983. Мртва природа као тематски изазов, Салон Музеја савремене уметности, Београд
  • 1985. Портрет критичара, Драгослав Ђорђевић, избор 1950-1985, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд

Предговори каталога (избор)[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгослав_Ђорђевић&oldid=26871622”