Драгослав Митриновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Др Драгослав Митриновић

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 23. јун 1908.
Место рођења Смедерево (Краљевина Србија)
Датум смрти 2. април 1995.
Место смрти Београд (СР Југославија)
Рад
Поље математика

Др Драгослав Митриновић, редовни професор универзитета (Смедерево, 23. јун 1908. – Београд, 2. април 1995.). Један је од најзначајнијих српских математичара 20. века.

После гимназије, дипломирао је, 1932., на Филозофском факултету у Београду, група за математику, као најбољи студент.

Октобра 1933 је докторирао код Михајла Петровића Аласа са темом „Истраживања једне важне диференцијалне једначине првог реда“.

Са титулом доктора математике радио је све до 1946. у гимназији. Следећих пет година проводи у Скопљу као први професор математике на Универзитету у Скопљу. Од 1952. па све до пензионисања 1978. је радио на Електротехничком факултету у Београду. Редовни професор је постао 1956.

Више од две деценије је био шеф катедре за математику. Дао је велики допринос увођењем у наставу области математике које су значајне за електротехнику.

Уџбеници[уреди]

Веома много пажње је посветио писању уџбеника. Написао је:

  • “Зборник математичких проблема“ (три тома)
  • “Линеарна геометрија, полиноми, аналитичка геометрија (1959 са са Драгољубом Михајловићем и П. М. Васићем – књига доживела 13. издања!)
  • “Неједнакости“ (1965)
  • “Полиноми и матрице“ (1966, са Д. Ж. Ђоковићем)
  • “Комплексна анализа“ (1967)
  • “Увод у специјалне функције“ (1972)
  • “Једначине математичке физике“ (1972 са Д. Кечкићем)
  • “Математика у облику методичке збирке задатака са решењима“ (1964.-1989., у четири дела са Д. Ђ. Тошићем)

Стручна и научна активност[уреди]

Објавио је 430 библиографских јединица.

Области математике којима се бавио[уреди]

Неједнакости[уреди]

Неједнакости су биле, такође, област математике којом се бавио. Објавио је, у иностранству, десетак капиталних монографија.

Функционалне неједначине[уреди]

Професор Митриновић је створио тзв Београдску школу функционалних једначина. У овој области имао је неколико докторанада.

Теорија бројева[уреди]

Написао је више радова о Стерлингови, бернулијевим и простим бројевима.

Специјалне функције[уреди]

Поред неколико радова написао је горе поменуту књигу али и „Специјалне функције – Зборник задатака и проблема.“ (1972)

Комплексна анализа[уреди]

Поред неколико радова написао је и монографије „The Cauchy method of residues“ у два тома.

Покренуо је часопис „Публикације Електротехничког факултета у Београду, Серија математика и физика“. Много је учинио на формирању Библиотеке за математику и физику на факултету. Организовао је излажење едиције „Математички проблеми и експозиције“

Имао је око 50 докторанада.

Одликовања[уреди]

Поред Октобарске награде града Београда примљен је у Македонску академију наука.

Иако је био и остао легенда српске и светске математике, може се рећи да његов рад није адекватно признат и награђен.