Драгош Брајер
Драгош Брајер | |
|---|---|
 Драгош Брајер у народној ношњи | |
| Датум рођења | 27. јануар 1888. |
| Место рођења | Беч Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. децембар 1963. (75 год.) |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
Драгош Брајер (1888 — 1963) је био српски свештеник, парох великокршљански и грађевински инжењер немачког порекла.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 27. јануара 1888. у Бечу као Карл Брајер, од оца Јосифа и мајке Хермине.[1] У Бечу је завршио основну школу и гимназију, те дипломирао на грађевинском одсеку бечког Техничког факултета (k.k. Technische Hochschule).
За време аустроугарске окупације Србије Карл Брајер почетком 1916. године стигао је у Крушевац, у униформи аустријског официра, као окружни инжењер.[2]
У Рековцу, међу избеглицама, срео је Злату Крупежевић, свршену ученицу више женске школе, кћер народног посланика проте Николе Крупежевића из Велике Крсне. Брајер одлази на допуст у Беч, и у бечкој цркви светог Саве прелази у православље. Вратио се у Србију као Драгош Брајер и са Златом Крупежевић венчао се у великокршљанској цркви.
Помоћу лекарског уверења, са својом младом женом, Брајер је отишао у Беч, а затим у Швајцарску. Иако са плућним катаром, пријавио се српским властима за поданство (држављанство) и са жељом да га пошаљу на Солунски фронт као инжењера. Чекајући на ту дозволу, Брајер је дочекао примирје и преко Галипоља и Крфа, стиже са женом у нетом ослобођену Србију 1918. године.
Испрва је радио као млинар, израдио је први у младеновачком крају млин са саугас-мотором. Млинарски посао му пропада због мале накнаде коју је узимао сељацима. Потом је радио као грађевинар у Смедереву. Изводио је земљане насипе, градио радионице за поправак железничких вагона, подигао је неколико вила у Београду.
Доброћудан, повучен и скроман по природи, Брајер није успевао у новчаним пословима, тако да је дочекао четрдесету годину, са женом и две ћерке, у новчаним проблемима. Увиђајући Брајерову побожност и добра дела црквене власти дају благослов, те Драгош Брајер уписује у четрдесетој години живота Православни богословски факултет на београдском универзитету.[1] Након положених осамнаест од укупно 24 испита, по овлашћењу патријарха српског г. Варнаве, Брајер је рукоположен у манастиру Раковица у чин свештеника 1. октобра 1931. године.[2]
У Удовици код Петријева, близу Смедерева, без новчаних средстава, уз рад парохијана и својим инжењерским искуством подигао је нову цркву, али се није задржао у истом селу.[3] Затражио је премештај и дошао у Велику Крсну, у село породице своје жене, у кућу старе свештеничке породице Крупежевића.
У Великој Крсни служио је као капелан 1931-33. и 1936-1939. године, а од 1939. године као парох.
Отац Драгош Брајер преминуо је 6. децембра 1963. године у Београду, где је и сахрањен на Новом гробљу, надживевши супругу тачно двадесет година.
Становници Велике Крсне подигли су му августа 2004. године спомен чесму.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Драгош Брајер – од аустријског официра до православног свештеника”. Стање ствари. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ а б „Животни пут Драгоша Бајера: Од аустријског официра до православног свештеника у српском селу”. Опанак. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ „ОСВЕШТАН ИКОНОСТАС ЦРКВЕ СВ. ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ”. Вести. Приступљено 25. 1. 2022.
Литература[уреди | уреди извор]
- Никола С. Нешковић, Храм Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни : 1904-2004, Крагујевац : Каленић, 2004. pp. 119-122
- Чланак из Политике бр. 11590, недеља 8. септембар 1940. pp. 15.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
