Драгош Калајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгош Калајић
Фотографија Калајића
Лични подаци
Датум рођења(1943-02-22)22. фебруар 1943.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти22. јул 2005.(2005-07-22) (62 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора
Званични веб-сајт
http://dragoskalajic.com

Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски филозоф, сликар, новинар, писац[1] и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његова мајка Татјана (рођ. Парента) је била професор математике и ћерка свештеника, писца и професора Милоша Паренте.

Дипломирао је на Академији лијепих умјетности у Риму 1965. године са највећим оцјенама у класи. По завршетку своје обуке отпочео је да живи и ради у Београду и Риму. Калајић је био и остварен писац поред тога што је био умјетник (писао је за часопис „Погледи”).[2] Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних умјетника Србије и Савеза писаца Русије.

Постигао је значајан утицај на пољима на којима је учествовао, од књижевности до визуелних умјетности до историје умјетности и издаваштва. Био је пријатељ са многим истакнутим личностима из области умјетности, књижевности, филма и филозофије, као што су Јулијус Евола, Езра Паунд, Александар Дугин, Ђорђо де Кирико, Гвалтјеро Јакопети и још многим другима.[3][4][5]

Био је критичар Хришћанства и заговорник паганизма до грађанског рата деведесетих година, током и након чега је постао православни хришћанин и заговорник савеза православних народа.[2]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Упориште (Рехабилитација структуре интегралног човека)[6]
  • Иницијације[6]
  • Мапа (анти)утопија[6]
  • Филозофија уметности[6]
  • Смак света[6]
  • Писци бога Марса[6]
  • Европска идеологија[6]
  • Живот је путовање, путописи[6]
  • Космотворац, роман[6]
  • Последњи Европљани, роман[6]
  • Српска деца царства, роман[6]
  • Америчко зло[6]
  • Издана Европа[6]
  • Српско добро[6]
  • Русија устаје[6]
  • Кодекс Соларног реда & Појмовник Драгоша Калајића[6]
  • Кршевина (поема, са поговором)[6]
  • Зимски солстицијум (дневник последњих година, Најважнији интервјуи, нарочито они дати у последњим годинама живота. Три опроштајна текста: „Последњи Хиперборејац”)[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 25. 6. 2017. 
  2. ^ а б Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба. Београд: Catena Mundi. стр. 99—100. 
  3. ^ „Dragos Kalajic: A Hyperborean Biography”. openrevolt.info. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
  4. ^ „Dragoš Kalajić (1943-)”. invaluable.com. Приступљено 25. 6. 2017. 
  5. ^ Marko Živković (2011). Serbian Dreambook. Indiana University Press. стр. 207. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Пројекти | Драгош Калајић”. www.dragoskalajic.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 2021-04-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]