Драгољуб Мићуновић
| Драгољуб Мићуновић | |
 Драгољуб Мићуновић у Народној скупштини |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. јул 1930. (82 год.) |
| Место рођења | Мердаре, Топлица (Краљевина СХС, данас Србија) |
| Мандат(и) | |
| Председник Већа грађана | |
| Претходник | Миломир Минић |
| Наследник | Зоран Шами |
уреди  |
|
Драгољуб Мићуновић (Мердаре, Топлица, 14. јул 1930) је српски политичар, тренутни председник политичког савета Демократске странке, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке.
Садржај |
Биографија [уреди]
Завршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом је уписао филозофију на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1954. Као осамнаестогодишњак провео је двадесет месеци у логору на Голом отоку.
Мићуновић је једно време, по дипломирању, радио као професор филозофије и психологије у Крушевцу. Почетком 1960-их постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.
1968. године био један од организатора студенстких демонстрација у Београду, због чега је био хапшен. Почетком 1975. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“. Наредних неколико година провео је у Немачкој, а у земљу се вратио 1983. и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше СФРЈ.
1989. године учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара 1990. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република Скупштине СР Југославије.
1994. године смењен са места председника ДС-а. Тако је дошло (1996) до формирања нове странке под називом Демократски центар, и Мићуновић постаје лидер те странке. Исте године, у новембру, постаје посланик на листи опозиционе коалиције „Заједно“ у Већу грађана Скупштине СР Југославије.
Крајем 1999. Мићуновић је био један од иницијатора уједињења српских опозиционих странака у један блок. То ће, у јануару 2000. године, довести до стварања ДОС-а (Демократска опозиција Србије). Када је ДОС у октобру 2000. дошао на власт, Мићуновић постаје председник Већа грађана Скупштине СР Југославије. А фебруара 2003. године, након укидања СР Југославије, изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе.
Новембра 2003. био је председнички кандидат ДОС-а на неуспелим изборима за председника Србије, где је у првом кругу добио мање гласова од кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Децембра исте године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, изабран је за посланика у српском парламенту. Почетком 2004. постаје посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе.
Поново је изабран за посланика у српском парламенту на ванредним изборима у јануару 2007. затим у мају 2008. и мају 2012. године.
Тренутно је на дужности председника Политичког савета Демократске странке.
Одликовања [уреди]
Орден италијанске звезде солидарности, Велики официр (Италија).[1]
Орден легије части, Официр (Француска).[2]
Извори [уреди]
- ^ „Presidenza della Repubblica“. Quirinale.it. 27. 12. 2007. Приступљено 14. 2. 2013.
- ^ („Блиц“, 07. фебруар 2013)
Спољашње везе [уреди]
- Биографија Драгољуба Мићуновића на сајту Демократске странке
- Разговор недеље: Драгољуб Мићуновић („Политика“, 11. јул 2010)
- Мићуновић: Распад прети ко год да победи („Вечерње новости“, 10. септембар 2012)
| претходник Милан Грол |
Председник Демократске странке 3.2.1990 — 25.1.1994 |
следбеник Зоран Ђинђић |
