Драго Марушич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драго Марушич
Драго Марушич 1930-их
Драго Марушич 1930-их
Датум рођења 10. децембар 1884.
Место рођења Опатје Село,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 1964. (80 год.)
Место смрти Горица,
Застава Италије Италија
Професија правник, политичар

Учешће у ратовима Први светски рат
Априлски рат
Народноослободилачка борба
Чин мајор ЈНА у резерви

Функција 2. бан Дравске бановине
Мандат 4. децембар 19308. фебруар 1935.
Претходник Душан Сернец
Наследник Динко Пуц
Функција друга Министар у егзилу
(Министар саобраћаја и Министар правде,
а од 6.10.1944. још и Министар просвете)
Мандат 7. јул 1944. — 7. март 1945.
Функција трећа Министар поште, телеграфа и телефона
Мандат 7. март 1945. — 1948.
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Др Драго Марушич (Опатје Село, 10. децембар 1884Горица, 1964), словеначки правник и југословенски политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је 1884. године у Опатјем Селу. Гимназију је завршио у Горици, а дипломирао право 1911. године у Прагу. После тога је био адвокатски приправник у Горици и секретар Словеначке националне странке за Горишку.

Први светски рат[уреди]

Августа 1914. побегао је из аустријске војске у Русију, а 1915. прешао је као добровољац у Србију. Као члан Југословенског одбора, прешао је 1916. са Крфа у Рим, а 1917. у САД где је основао Словеначки национални савез.

Краљевина Југославија[уреди]

Учествовао је у мировној конференцији у Паризу, а до 1922. био је генерални секретар југословенске делегације у Репарационој комисији. Затим је био адвокат у Љубљани, главни секретар Самосталне сељачке странке и председник Савеза словеначких задруга.

Пројугословенски оријентисан, од децембра 1930. до фебруара 1935. био је бан Дравске бановине, а затим до јуна 1935. министар у влади Богољуба Јевтића. након петомајских избора 1935. био је изабран за народног посланика у Скупштини.

Други светски рат[уреди]

Априла 1941. био је један од организатора Сошко-истарске легије у одбрани Југославије и добровољац у Априлском рату. Лета 1941. постао је члан Врховног пленума Ослободилачког фронта Словеније.

Фебруара 1942. италијански војници су га ухапсили, затворили у Падови и затим интернирали. Након капитулације Италије 1943. пуштен је из затовра и дошао у словеначко приморје, где је постао члан Покрајинског одбора ОФ и СНОВ.

ФНР Југославија[уреди]

После споразума Тито-Шубашић био је именован за министра југословенске владе у Лондону, затим у влади ДФ Југославије. Затим је до 1948. године био министар ПТТ у влади ФНРЈ.

Био је члан АВНОЈ-а, савезни народни посланик, члан Главног одбора ССРН Словеније и председник Црвеног крста Словеније.

Умро је 1964. године у Горици.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена заслуга за народ са златним венцем и Ордена братства и јединства са сребрним зрацима.

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]