Драго камење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врсте драгог камења

Драго камење или драгуљи су минерали природног порекла који су изузетни по лепоти и реткости, па се и обрађују како би се истакли њихова лепота и сјај.

Критеријуми[уреди]

Да би се неки минерал сврстало у драго камење, потребно је:

  • да буде редак
  • да има леп, атрактиван изглед
  • да буде довољно отпоран

Ово последње је посебно важно код накита, с обзиром да камен тада може свакодневно да дође у додир са кожом, односно знојем, али и да буде изложен атмосферским и механичким утицајима. С обзиром да критеријуми нису стриктно дати, различити минерали се могу свести под појмом драго камење; ипак, дијамант, рубин, сафир, смарагд и опал су опште прихваћени драгуљи. Постоје и термини полудраго камење и декоративно камење који означавају камење мање вредности.[1]

Обрада[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Брушење

Цена им је висока и у зависности од тога каква је обрада. Тек након брушења се код драгуља могу видети пламсавост и сјај, па тиме и њихова лепота.[1]

Вредност[уреди]

Осим начина обраде и сама величина камена има утицаја на вредност. Вредност се изражава каратима, где један карат износи петину грама. Ови карати нису исте мерне јединице као и за злато. На вредност појединих драгуља утичу и примесе. Дијамант је рецимо, вреднији што је прозрачнији, а и најцењенији је безбојни варијетет. Веома редак је црвени дијамант. Опал такође показује велику варијабилност у боји, али се најплеменитијим сматра црни опал.[1]

Употреба[уреди]

Користи се као накит, али и као „валута“ јер се лако преноси, а има велику вредност. Такође, од драгог камења су се током историје израђивали најразличитији уметнички предмети.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Симс, Р. Ф. 1989. Стене и минерали. Вук Караџић: Београд. ISBN 86-307-0313-X

Спољашње везе[уреди]