Драгувити (Драговићи, Драговити) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.
Опсада Солуна [уреди]
616. године је савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно опседао Солун.
Порекло Драгувита [уреди]
Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века - једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]
Драговићка црква [уреди]
У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].
 |
Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га
|
 |
Напомене [уреди]
- ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
- ^ Drugi religii, Приступљено 2. 4. 2013.
.svg){kind=icon}
