Драгувити

Из Википедије, слободне енциклопедије

Драгувити (Драговићи, Драговити) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.

Опсада Солуна[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Словенска опсада Солуна

616. године је савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно опседао Солун.

Порекло Драгувита[уреди]

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века - једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]

Драговићка црква[уреди]

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].


VLC icon (vista-inspirate icon theme).svg Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га Wiki letter w.svg

Напомене[уреди]

  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
  2. ^ Drugi religii, Приступљено 2. 4. 2013.