Драг квин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Америчка квинсица Мис Андерстуд

Драг квин (енгл. drag queen), познат и фонетски као дрег квин, израз је за мушкарца који облачи женску одећу и имитира жене ради забаве шире публике.[1] Међутим, прецизније речено, ове особе наступају у посебној, драг одећи, која једноставно има традиционално женске карактеристике, али какву жене у принципу не носе.

Драг квинсице не морају бити геј мушкарци, нити трансродне особе. Њихово преоблачење је, пре свега, перформативног и забављачког карактера. Њихова одећа, шминка, перике и остало обично пренаглашавају женственост и женске одлике (велике груди, јарке боје, пренаглашена шминка). Наступају као певачице, плесачице или део ЛГБТ парада.

Имале су значајну улогу у Стоунволској револуцији, започетој у раним јутарњим сатима 28. јуна 1969. у Њујорку. Стога су и данас неизоставан део парада поноса.

Опште одлике[уреди]

Појам „драг квин“ потиче из енглеског језика. У стандардни енглески, пак, ушао је преко поларија, жаргона британских хомосексуалаца с почетка 20. века. „Драг“ (енгл. drag) означава посебну одећу, док је „квин“ (енгл. queen — краљица) углавном феминизирани геј мушкарац. У комбинацији са неком речју, квин се односи на особу која претерује у смислу речи са којом се комбинује. Тако драг квин означава особу која претерује у контексту облачења.[2]

Мада је честа тврдња да оне носе женску одећу, то углавном није тачно. Позната америчка драг квинсица Ру Пол једном приликимо је изјавила: Ја се не облачим као жена. Ја се облачим као драг квин! Не имитирам жене! Колико жена сте видели да носи штикле од 20cm, перике од пола метра и хаљине тесне као кожа?[3]

Драг квинсице се разликују од трансвестита, трансродних и транссексуалних особе, које се у особу супротног пола преоблаче највише до искључиво из сопствених потреба. Иако постоји доста врста драг уметника, од професионалаца који су глумили у филмовима, до људи који то аматерски раде, многи су заправо геј мушкарци којима је ово посао.[4]

Они не само што практију кросдресинг, већ у томе претерују, што је оно што драг одваја од праве женске одеће. Тако носе пренаглашену шминку, велике вештачке трепавице, упадљиве шарене хаљине — све да би појачали комички, драмски или сатирички ефекат. Сем ових драг уметника, постоје и жене које се у исте сврхе облаче у мушкарце. Оне се називају драг кинговима (drag king). С друге стране, жене које преузимају стил драг квинсица називају се фо квин (faux queen).[4]

Почеци драга[уреди]

Мушкарци су се, ради забаве, од давнина облачили у женске хаљине. Како женама глума није била дозвољена, у средњовековној Енглеској и старој Кини мушкарци су у позориштима глумили и женске улоге. Ипак, рани облици онога што се данас сматра драгом појавили су се крајем деветнаестог, а почетком двадесетог века. Један од запажених примера је Џулијан Елтинџ (1881—1941), амерички држављанин који је у Бродвеју наступио већ у десетој години. Наступао је обучен у девојчицу. Његова каријера била је у пуном цвату око 1910, када је штампао сопствени часопис.[4]

Након два светска рата, под Џозефом Макартијем, амерички Стејт депатмент је хомосексуалце подвео под групу сумњивих људи. У склопу тога, под пристиском је била и драг уметност. Уз полет активизма шездесетих година истог века, дошло је и до Стоунволске револуције 1969, која се чак сматра и зачећем целокупног, светског ЛГБТ покрета. У то време, највећи борци за права транссексуалаца и драг квинсица биле су Силвија Ривера и Марша Џонсон.[4]

Минстрелски шоу — оба глумца су мушкарца — око 1885. године

Револуција је успела, па је 1970. дошло до прве параде поноса. По први пут, драг квинсице су могле слободно да шетају градом у пуном драгу (назив за тај стил облачења).[4]

Скора историја[уреди]

Позната квинсица двадесетог века био је Чарлс Пирс (1926—1999). Његова имитирања Бет Дејвис, Меј Вест, Џоан Колинс и осталих тада познатих звезда довела су драг уметност у позоришта и на радио. Чарлс је организовао концерте широм САД, док су му главни адути биле досетке и хумор. Себе, пак, није описивао као драг квинсицу, већ мушку глумицу.[5]

Шездесете и седамдесете су донеле још драг звезда. Џим Бејли (1949) наступао је у преко седамдесет телевизијских емисија, организовао већи број концерата са Лајзом Минели (познатом фаг хагсицом) и извео неколико шоуова у Лас Вегасу. Наступао је и пред британском краљевском породицом. У то време, популарност као глумци стекли су Дивајн (Харис Милстед; 1945—1988) и Кенди Дарлинг (Џејм Слатери; 1944—1974). Осамдесетих, по извођењу песама уз исечке старих холивудских филмова, познат је постао Липсинка (Џон Еперсон; 1955). Надимак је добио од енглеског израза за певање на плејбек.[5]

Раних деведесетих, основана је група Клаб кидс, чији су сви чланови наступали у драгу. Уследила је музичарка, глумица и манекенка Аманда Лепор (Арманд Лепор, 1967), а затим и перформанс уметник Ли Боуери (1961—1994). Један од најпознатијих је и Рупол (1960). Издао је неколико денс синглова и дует са Елтоном Џоном. Током 1996. водио је сопствени ток-шоу. Он је 2009. организовао Руполову драг трку, формат сличан осталима у којима се бира најбољи у нечему.[5]

Драг данас[уреди]

Лорела Сукијарини, италијанска драг уметница у бекстејџу

Драг шоу је забава која се састоји од певања, монолога и/или скечева. Одећа извођача појачава доживљај. Постоји више врста ових шоуова, те они могу бити од аматерских у малим кафанама, до пажљиво испланираних театралних перформанса. Већина садржи и певање, било уживо или уз плејбек, које обично прате претходно планирани плес.[5]

Интернет је неким квинсицама омогућио да придобију симпатије. Тако је комичар Лијам Кајл Саливан (1973) под псеудонимом Кели и с песмом Shoes постао интернет сензација са преко 40.000.000 прегледа. Американац Џефри Стар (Џефри Стајнинџер, 1986) славу је задобио на друштвеној мрежи Мајспејс због увредљивих реп песама.[5]

Лили Севиџ (Пол О'Гради; 1955), Дени Лару (Данијел Керол; 1927) и Дејм Една Евериџ јесу три познате британске драг квинсице. Лили је била једна од најуспешнијих, позната по својој емисији Blankety Blank. Пре тога, она је десет година наступала у Ројал вохол таверн, лондонском геј клубу. Дени Лару је организовала седам великих наступа. Дејм Една је алтер его комичара Барија Хамфриса (1934).[5]

И у остатку света постоје особе које се могу подвести под термин драг квин. Неки су уметници и глумци, док су неки телевизијске личности или певачи. У Јапану, познат је Акихиро Мива (Акихиро Марујама, 1935). На Евровизији су 2007. године учествовали Данац Ди-Кју и Украјинац Верка Сердјучка, док је победу 2014. године однела Кончита Вурст из Аустрије. На српском говорном подручју, запажени су били Горан Стојићевић Карамела и Боки 13. Многи, пак, избегавају овај термин, јер сматрају да је за њега потребно прећи одређене границе по питању изгледа и наступа. Тако, дакле, није нужно у ову групу сврставати сваког мушкарца у сфери естраде обученог у женску одећу. Пример за то су Бој Џорџ[6] и Андреја Пејић,[7] код којих је најкоришћенији опис андрогинија.

Критике драга[уреди]

Поједини чланови ЛГБТ заједнице критикују драг квинсице и њихово учешће на парадама поноса, сматрајући да оне шире лоше предрасуде о ЛГБТ особама, те да тиме угрожавају углед и прихватање истих у друштву. Други, пак, овакав став сматрају мизогиним, хомофобичним и генерално нетолерантним, као и незахвалним према улози коју су квинсице имале у Стоунволској револуцији. Према трећима је драг традиционални вид забаве, који се не мора „политички“ анализирати.[8]

Неке групе феминисткиња сматрају да драг квинсице промовишу лошу слику о женама. Противници оваквог става сматрају људе у драгу критичарима и субверзијом родних улога, па их као такве подржавају. Транссексуална заједница понекад је против драга, јер се њени припадници плаше како би могли бити поистовењени са приређивачима овог вида забаве.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ „Glossary of Terms“. Racial Equity Приступљено 11. 1. 2014.. 
  2. ^ Felix Rodriguez Gonzales (2008). „The feminine stereotype in gay characterization: A look at English and Spanish“. In María Gómez-González, J. Lachlan Mackenzie, Elsa González Álvarez. Languages and cultures in contrast and comparison. John Benjamins Publishing Company. стр. 231. ISBN 9789027254191. 
  3. ^ „Drag Queens and Drag Kings“. ALGBTICAL Приступљено 11. 1. 2014.. 
  4. ^ а б в г д „A History of Drag (Part 1)“. TQS Magazine Приступљено 11. 1. 2014.. 
  5. ^ а б в г д ђ „A History of Drag (Part 2)“. TQS Magazine Приступљено 11. 1. 2014.. 
  6. ^ „From George and Lennox to Gaga and Lambert“. Psychology Today Приступљено 11. 1. 2014.. 
  7. ^ „Male order bride: Androgynous model Andrej Pejic“. Daily Mail Приступљено 11. 1. 2014.. 
  8. ^ а б „s Drag Subversive Of Binary Gender Norms?“. The University of Queensland Приступљено 11. 1. 2014.. 

Литература[уреди]