Драг квин

Америчка квинсица Мис Андерстуд

Драг квин (енгл. drag queen), познат и фонетски као дрег квин, израз је за мушкарца који облачи женску одећу и имитира жене ради забаве шире публике.

Опште одлике

Појам драг квин разликује се у односу на трансвестите, трансродне и транссексуалне особе, које се у особу супротног пола преоблаче највише до искључиво из сопствених потреба. Иако постоји доста врста драг уметника, од професионалаца који су глумили у филмовима, до људи који то аматерски раде, многи су заправо геј мушкарци којима је ово посао.

Савремене драг квинсице (назив може бити дерогаторан) јесу мушкарци који не само што практију кросдресинг, већ у томе иду то далеких граница. Тако носе пренаглашену шминку, велике вештачке трепавице, упадљиве шарене хаљине — све да би појачали комички, драмски или сатирички ефекат. Сем ових драг уметника, постоје и жене које се у исте сврхе облаче у мушкарце. Оне се називају драг кинговима (drag king). Сем њих, постоје жене које преузимају начин живота драг квинсица. Назив за такву жену је фо квин (faux queen).

Почеци драга

Мушкарци су се, ради забаве, од давнина облачили у женске хаљине. Како женама глума није била дозвољена, у средњовековној Енглеској и старој Кини мушкарци су у позориштима глумили и женске улоге. Ипак, рани облици онога што се данас сматра драгом појавили су се крајем деветнаестог, а почетком двадесетог века. Један од запажених примера је Џулијан Елтинџ (1881—1941), амерички држављанин који је у Бродвеју наступио већ у десетој години. Међутим, његови перформанси нису били обични — наступао је обучен у девојчицу. Његова каријера била је у пуном цвату око 1910, када је штампао сопствени часопис.

Након два светска рата, под Џозефом Макартијем, амерички Стејт депатмент је хомосексуалце подвео под групу сумњивих људи. У склопу тога, под пристиском је била и драг уметност. Уз полет активизма шездесетих година истог века, дошло је и до Стоунволске револуције 1969, која се чак сматра и зачећем целокупног, светског ЛГБТ покрета. У то време, највећи борци за права транссексуалаца и драг квинсица биле су Силвија Ривера и Марша Џонсон.

Минстрелски шоу — оба глумца су мушкарца — око 1885. године

Револуција је успела, па је 1970. дошло до прве параде поноса. По први пут, драг квинсице су могле слободно да шетају градом у пуном драгу (назив за тај стил облачења).

Скора историја

Позната квинсица двадесетог века био је Чарлс Пирс (1926—1999). Његова имитирања Бет Дејвис, Меј Вест, Џоан Колинс и осталих тада познатих звезда довела су драг уметност у позоришта и на радио. Чарлс је организовао концерте широм САД, док су му главни адути биле досетке и хумор. Себе, пак, није описивао као драг квинсицу, већ мушку глумицу.

Шездесете и седамдесете су донеле још драг звезда. Џим Бејли (1949) наступао је у преко седамдесет телевизијских емисија, организовао већи број концерата са Лајзом Минели (познатом фаг хагсицом) и извео неколико шоуова у Лас Вегасу. Наступао је и пред британском краљевском породицом. У то време, популарност као глумци стекли су Дивајн (Харис Милстед; 1945—1988) и Кенди Дарлинг (Џејм Слатери; 1944—1974). Осамдесетих, по извођењу песама уз исечке старих холивудских филмова, познат је постао Липсинка (Џон Еперсон; 1955). Надимак је добио од енглеског израса липсинк, што је заправо певање на плејбек.

Раних деведесетих, основана је група Клаб кидс, чији су сви чланови наступали у драгу. Уследила је музичарка, глумица и манекенка Аманда Лепор (Арманд Лепор, 1967), а затим и перформанс уметник Ли Боуери (1961—1994). Један од најпознатијих је и Рупол (1960). Издао је неколико денс синглова и дует са Елтоном Џоном. Током 1996. водио је сопствени ток-шоу. Он је 2009. организовао Руполову драг трку, формат сличан осталима у којима се бира најбољи у нечему.

Драг данас

Лорела Сукијарини, италијанска драг уметница у бекстејџу

Драг шоу је забава која се састоји од певања, монолога и/или скечева. Извођачи су у женској одећи ради појачавања доживљаја. Постоји више врста ових шоуова, те они могу бити од аматерских у малим кафанама, до пажљиво испланираних театралних перформанса. Већина садржи и певање, било уживо или уз плејбек, које обично прате претходно планирани плес.

Интернет је неким квинсицама омогућио да придобоју симпатије. Тако је комичар Лијам Кајл Саливан (1973) под псеудонимом Кели и с песмом Shoes постао интернет сензација са преко 40.000.000 прегледа. Џефри Стар (Џефри Стајнинџер, 1986) славу је задобио на Мајспејсу због увредљивих реп песама.

Лили Севиџ (Пол О'Гради; 1955), Дени Лару (Данијел Керол; 1927) и Дејм Една Евериџ јесу три познате британске драг квинсице. Лили је била једна од најуспешнијих, позната по својој емисији Blankety Blank. Пре тога, она је десет година наступала у Ројал вохол таверн, лондонском геј клубу. Дени Лару је организовала седам великих наступа. Дејм Една је алтер его комичара Барија Хамфриса (1934).

И у остатку света постоје особе које се могу подвести под термин драг квин. Неки су уметници и глумци, док су неки телевизијске личности или певачи. У Јапану, познат је Акихиро Мива (Акихиро Марујама, 1935). На Евровизији су учествовали Данац Ди-Кју и Украјинац Верка Сердјучка. На српском говорном подручју, запажени су били Горан Стојићевић Карамела и Боки 13. Многи, пак, не преферирају овај термин, јер сматрају да је за овај израз потребно прећи одређене границе по питању изгледа и наступа. Тако, дакле, није нужно у ову групу сврставати сваког мушкарца у сфери естраде обученог у женску одећу. Пример за то су Бој Џорџ и Андреј Пејић, код којих је најкоришћенији опис андрогинија.