Дракониди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгониди
Meteor falling courtesy NASA.gif|
Драконид (аутор - НАСА)
Период активности 6 — 10. октобар
Максимум
(соларна лонгитуда / датум)
λ = 195°,4
(≈ 8. октобар)
Радијант α = 262° δ = +57°
Геоцентрична брзина 20 km/h
Популациони индекс 3,0
ЗХР варијабилно (в. текст)
Родитељско тело 21P/Gicobini-Zinner
уреди
Пљусак Драконида 8. октобра 2012.

Дракониди, раније познати и као Ђакобиниди, су метеорски рој чије је матично тело комета 21P/Gicobini-Zinner (Ђакобини-Цинер), откривена 20. јуна 1900. године. Дракониди су активни од 6. до 10. октобра, са максимум активности на 195°,4 соларне лонгитуде, што приближно одговара 8. октобру. На северним географским ширинама, радијант Драконида је циркумполаран (види се целе ноћи целе године). Дракониди спадају у најспорије метеоре, са брзином од око 20 км/с. [1]

Матична комета[уреди]

Ђакобини је открио матичну комету Драконида 1900. године из Нице, а поново ју је независно открио Цинер 23. октобра 1913. из Бамберга. Перихел комете је у близини силазног чвора, а оба се налазе близу Земљине орбите. Афел комете је у близини Јупитера, па долази до повремених пертурбација у орбити комете. Тако је при проласку поред Јупитера 1958. силазни чвор комете померен дубоко унутар орбите Земље, али је 1969. нови пролазак (на 0,58 АЈ од Јупитера) вратио силазни чвор у близину Земљине орбите. [1]

Историја[уреди]

Током 1933. [2] и 1946. Дракониди су имали свој пик појављивања на небу. У те две године могле су се видети на хиљаде метеорита у току једног сата.

Земља је 1933. прошла кроз силазни чвор комете само 80 дана након комете, због чега се очекивао пљусак метеора. И заиста, из Белгије су стигли извештаји да је пљусак почео 9. октобра око 19 часова по универзалном времену (УТ), а да је при максимуму активности у 20 часова и 8 минута УТ било могуће видети до 78 метеота у минути. Због утицаја Месеца, број виђених метеора је варирао од локације до локације у Европи, а кретао се између 50 и 450 у минути. Укупно трајање догађаја је било око 4,5 часова. [1]

Током пљуска 1946, у Канади је фотографским посматрањем током једне експозиције од 13 минута забележено 29 трагова Драконида. Посматрачи из опсерваторије Скалнате Плесо (Skalnaté Pleso) у Словачкој детектован максимални ЗХР у 3:53 УТ, од 6800. У Џордел Банк опсерваторији у Енглеској је тестирана нова техника у то време — радарска посматрања — и радарски максимум је детектован у 3:40 УТ са 168 детекција у минути. У 6 сати УТ, активност је замрла. [1]

Резников је 1993. исправно предвидео нов пљусак за 1998. годину. ЗХР је у максимуму био 720±90, а време максимума је било 8. октобра у 13:10 УТ (соларна лонгитуда 195°, 07). За овај пљусак је одговоран пролазак комете 1926. године. [1]

Последњи пљусак се догодио 8. октобра 2011. године око 20 часова УТ и забележен је и визуелним и видео посматрањима. ЗХР у максимуму је износио нешто више од 300. [3]

Ретке појаве оваквих и сличних активности се јављају када се Земља креће кроз гушћи рој кометног материјала, на пример, у 1988. години стопа активности се повећала [4][5] и пик се појавио поново у 2005. години [6]. Готово сви метеори који падају на Земљу изгоре и дезинтегришу се пре него што стигну до земљине површине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 
  2. John McFarland and Mark Bailey (7. 10. 2011.). „Account of the 1933 Draconids meteor storm“. International Meteor Organization (IMO) Приступљено 8. 10. 2011.. 
  3. „Draconids show expected outburst“. 8. 10. 2011.. 
  4. „Giacobinids dazzle observers“. 14. 10. 1998.. 
  5. Arlt, R. "Summary of 1998 Draconid Outburst Observations", WGN, Journal of the International Meteor Organization, Vol. 26, pp. 256-259, 1998.
  6. Campbell-Brown, M.; Vaubaillon, J.; Brown, P.; Weryk, R. J.; Arlt, R. "The 2005 Draconid outburst", Astronomy and Astrophysics, Volume 451, pp.339-344, 2006.

Литература[уреди]

  • Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :