Дрво
-
Уколико сте тражили дрво као материјал, погледајте чланак дрво.
Дрво је једна од животних форми биљака. Главна карактеристика ове животне форме је више-мање чврсто стабло, омогућено синтетисањем секундарног ћелијског зида између биљних ћелија. У оваквом ћелијском зиду се налазе се многобројне паралелне нити целулозе, повезане молекулима хемицелулозе и пектина. Додатну чврстину зиду дају полифенолне супстанце типа лигнина (грч. lignos - дрво).
Нису, међутим, све биљке са дрвенастим стаблом дрвеће; неке могу бити у форми жбуна, шиба или лијане. Карактеристика којом се дрво разликује од осталих дрвенастих биљака је постојање само једног (осовинског) стабла које се грана, али не непосредно изнад подлоге.
Садржај |
Изабрани родови и врсте дрвећа [уреди]
Дрвеће се дели на:
- Скривеносеменице (Magnoliophyta)
- Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
- Монокотиледоне биљке (Liliopsida)
- Четинари (Pinophyta)
- Гинко (Ginkgophyta)
- Цикаси (Cycadophyta)
- Папрати (Pterophyta)
Скривеносеменице (Magnoliophyta) [уреди]
Скривеносеменице су најприлагођеније биљке сувоземном начину живота. То се огледа у томе што оне, насупрот голосеменицама, сем дрвенастих форми имају и велики број зељастих биљака.
Организациони тип скривеносеменица такође је сложен. Код њих се у проводном систему јављају поред трахеида и трахеје, а уз ситасте цеви и ћелије пратилице. Најзад, скривеносеменице се одликују још јаче израженом редукцијом гаметофит генерације, а уз то и новим творевинама у еволуцији биљака, плодовима и семенима, односно цветом као органом за размножавање.
Скривеносеменице су данас доминантне биљке копна и насељавају готово сва станишта. Услед велике способности прилагођавања, између осталог и услед тога што се опрашују помоћу инсеката, оне су у знатној мери потиснуле остале сувоземне биљке. Мали број скривеносеменица живи у слатким водама, а далеко мањи је број паразитских и сапрофитских облика. Постоје и облици који живе само једну годину, док се друге одржавају у животу стотинама година. Својом масом представљају главни извор хране сувоземним животињама и човеку.
Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida) [уреди]
- Anacardiaceae
- индијски орах, Anacardium occidentale
- манго, Mangifera indica
- пистаћи, Pistacia vera
- руј, род Rhus
- Annonaceae
- род Annona
- асимина Asimina triloba
- Apocynaceae (фамилија олеандра)
- пахиподијум, род Pachypodium
- Aquifoliaceae
- божиковина, род Ilex
- Araliaceae (фамилија бршљана)
- калопанакс, Kalopanax pictus
- Betulaceae
- Corylaceae
- леска, род Corylus
- Bignoniaceae
- каталпа, род Catalpa
- Cactaceae (фамилија кактуса)
- сагуаро, Carnegiea gigantea
- Cannabaceae (фамилија конопљи)
- копривић, род Celtis
- Cornaceae
- дрен, род Cornus
- Dipterocarpaceae
- род Dipterocarpus
- род Shorea
- Ericaceae (породица вресова)
- род Arbutus
- Fabaceae (фамилија бобова)
- Fagaceae (фамилија букава)
- кестен, род Castanea
- буква, Fagus род
- јужна буква, род Nothofagus
- храст, род Quercus
- Fouquieriaceae
- Fouquieria columnaris
- Hamamelidaceae
- амбра, род Liquidambar
- челично дрво, Parrotia persica
- Juglandaceae (фамилија ораха)
- орах, род Juglans
- амерички орах, род Carya
- род Pterocarya
- Lauraceae (фамилија ловора)
- Lecythidaceae
- бразилски орах Bertholletia excelsa
- Lythraceae
- лагерстремија, род Lagerstroemia
- Magnoliaceae (фамилија магнолија)
- Malvaceae (фамилија слезова)
- Meliaceae (фамилија махагонија)
- Moraceae (фамилија дудова)
- Myristicaceae (фамилија орашчића)
- орашчић, мускатни орах, Myristica fragrans
- Myrtaceae (фамилија мирте)
- еукалиптус, род Eucalyptus
- мирта, Myrtus род
- гуава, Psidium guajava
- Nyssaceae (фамилија тупела; понекад подведена под Cornaceae)
- тупело, Nyssa род
- Davidia involucrata
- Oleaceae (фамилија маслина)
- Paulowniaceae (фамилија пауловније, царичиног дрвета)
- царичино дрво, род Paulownia
- Platanaceae (фамилија платана)
- платан, род Platanus
- Rhizophoraceae (фамилија биљака мангрове)
- црвена мангрова, Rhizophora mangle
- Rosaceae (фамилија ружа)
- Rubiaceae (фамилија броћева)
- кафа, род Coffea
- Rutaceae (фамилија агрума)
- агруми, цитруси, род Citrus
- род Phellodendron
- Salicaceae (фамилија врба)
- Sapindaceae (фамилија сапиндовине, укључујући јаворе и дивље кестене)
- јавор, род Acer
- дивљи кестен, род Aesculus
- личи, Litchi sinensis
- келреутерија, Koelreuteria paniculata
- Sapotaceae (фамилија саподиле)
- гута-перка, род Palaquium
- Simaroubaceae
- кисело дрво, род Ailanthus
- Theaceae (фамилија чајева, камелија)
- Thymelaeaceae (фамилија јеремичка)
- рамин, род Gonystylus
- Ulmaceae (фамилија бреста)
- Verbenaceae (фамилија вербене)
- тик, Tectona род
Монокотиледоне биљке(Liliopsida) [уреди]
- Agavaceae (фамилија агави)
- кордилина, Cordyline australis
- дрво живота, змајевац, Dracaena draco
- јука, род Yucca
- Arecaceae (Palmae) (фамилија палми)
- Areca catechu
- кокосов орах Cocos nucifera
- датула, Phoenix dactylifera
- Trachycarpus fortunei
- брдска палма, Chamaedorea elegans
- жумара, Chamaerops humilis
- Poaceae (фамилија трава)
- бамбуси, потфамилија Bambusoideae
Pinophyta (голосеменице) [уреди]
- Araucariaceae (фамилија јужних јелки)
- араукарија, собна јелка, род Araucaria
- род Agathis
- Cupressaceae (фамилија чемпреса)
- чемпрес, род Cupressus
- пачемпрес, род Chamaecyparis
- клека, род Juniperus
- патагонијски чемпрес, Fitzroya cupressoides
- Cryptomeria japonica
- секвоја, Sequoia sempervirens
- мамутовац, Sequoiadendron giganteum
- метасеквоја, Metasequoia glyptostroboides
- таксодијум, Taxodium distichum
- Pinaceae (породица борова)
- Podocarpaceae
- Afrocarpus falcatus
- Podocarpus totara
- Sciadopityaceae
- кусамаки, род Sciadopitys
- Taxaceae (фамилија тисе)
- тиса, род Taxus
Гинко (Ginkgophyta) [уреди]
- Ginkgoaceae (фамилија гинка)
- Гинко, Ginkgo biloba
Цикаси (Cycadophyta) [уреди]
- Cycadaceae
- цикас, Cycas angulata
- Zamiaceae
- Lepidozamia hopei
Папрати (Pterophyta) [уреди]
- фамилије дрвенастих папрати (Cyatheaceae и Dicksoniaceae)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
