Дрентски птичар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрентски птичар
Дрентски птичар

Земља порекла
Холандија
Класификација
ФЦИ: Група 7 Секција 1 #224
UKC: Gun Dog Breeds
Одгајивачки стандарди (спољне повезнице)
FCI, UKC (још није усвојен стандард)

Дрентски птичар је изврстан, вишенамјенски пас који води поријекло од шпанијела и сетера. Настао је у холандској покрајини Дрент, али се о њему мало зна и у матичној земљи. Тренутно је призната раса само у ФЦИ.

Основно[уреди]

  • Мужјак
    • Висина 57 - 63 cm
    • Тежина око 23 kg
  • Женка
    • Висина 55 - 60 cm
    • Тежина око 23 kg

Спољашњост[уреди]

Добро пропорционалан пас, чије тијело изгледа снажно и такође способно да развије потребну брзину ловачког пса. Теже је конституције од малог минстерлендера, сличне дугодлаком њемачком птичару; разликује се од овог другог, углавном у глави која је краћа. Анфас је затупастији и стањује се ка танким уснама, што у укупној слици главу чини мање тешком него што је глава дугодлаког њемачког птичара. Тијело је благо дуже од висине у гребену, па дјелује благо издужено. Длака, која није стварно дуга на телу, изгледа дуже, због добре одлаканости ушију, репа, понекад богатија длака на врату и грудима, заставице на ушима, предњим и задњим ногама и богата перјаница на репу.

Темперамент[уреди]

Природно послужан, привржен и интелигентан, драгоцјен пријатељ у лову и високо вриједан кућни пас.

Здравље[уреди]

Историја[уреди]

У 16. вијеку раса је настала од изумрелог старог шпанијела (такође је називан Spanjoelen), који је дошао из Шпаније, преко Француске у Холандију. Најчешћи назив који је имао у Холандији био је „пас за јаребице“. У покрајини Дрент, овај је пас нарочито држан у чистој раси и није био мијешан са другим расама, као што је то чињено у осталим дијеловима Холандије. Петнаестог маја 1943. године је и званично признат од стране Холанског Кинолошког Савеза. Раса је најстоднија малом мистерлендеру и француском епањелу. Петог јуна 1948. године је основан и клуб расе дренског птичара под називом De Drentsche Patrijs hond.

Карактеристике расе[уреди]

Глава[уреди]

Лобања је веома широка и само благо заобљена. Дуж средишње линије је једва приметна бразда према плитком стопу, који је на половини растојања ка умјерено израженој потиљној кврги.

Нос[уреди]

Добро изражен, браон. Ноздрве су широко отворене.

Њушка[уреди]

Клинастог је облика, затупаста на врху, без икаквог знака одсјечености испод очију. Носни гребен је широк и никада удубљен или испупчен (врло благо заобљење је дозвољено али је римски нос за замјерање).

Усне[уреди]

Танке и суве.

Вилице/зуби[уреди]

Зуби су јаки и добро распоређени у маказастом загризу.

Образи[уреди]

Умјерено изражени.

Очи[уреди]

Широко су постављене, добро заштићене, никада буљаве или дубоко усађене. Средње су величине, овалног облика. Пријатељског израза какав има интелигентни ловачки пас. Пожељна боја је ћилибарна, никада црна или свијетла боја као код птице грабљивице, капци чврсто належући.

Уши[уреди]

Нису тешке. Високо усађене, равне, падају затворено уз главу, без икаквих набора. Повучене унапријед пружају се три прста од врха носа. Широке су у коријену, затупасто се завршавају, али више шпицасто него код дугодлаког њемачког птичара. Спољна страна ушију покривена је обилном таласастом длаком, не коврџавом, рубови са богатим заставицама.

Врат[уреди]

Снажан, средње дужине, боље кратак него дуг, пружа се у равној линији између главе и тијела. Дужи врат од пожељног, даје више елегантан утисак, али и недостатак снаге, што није прихватљиво. Подгушњак или вишак коже на гуши није типичан за сувог, елегантног пса и стога је такође недопустив.

Горња линија[уреди]

Равна линија од умјерено дугог врата, до равних леђа и слабина, завршава се благо падајућим сапима.

Леђа[уреди]

Снажна, средње дуга, не прекратка, дају заједно са доборим угловима предњег и задњег дијела, утисак издужености.

Слабине[уреди]

Снажно мишићаве.

Сапи[уреди]

Широке и дугачке, благо падајуће.

Груди[уреди]

Дубоке, пружају се до лактова, боље широке у фронту. Узан фронт који се не пружа до лактова је крајње непожељан. Дугачак ребарни кош, са такође добро развијеним задњим ребрима. Добро заобљена задња ребра. Ребра никада нису равна, нити бачваста.

Доња линија[уреди]

Само благо подигнута.

Реп[уреди]

Није купиран. Боље високо усађен. Допире до скочног зглоба. Прва половина ношена опуштено, а остатак је благо завијен на горе. У кретању дио репа је ношен хоризонтално, а остатак благо на горе савијен. Карактеристика расе је да када тражи у лову, окреће реп у круг, нарочито када пас, подиже нањушену дивљач. Никада завијен ка леђима. Са изузетком самог почетка, богата одлаканост се смањује ка врху репа.

Плећке/надлактице[уреди]

Плећке и надлактице дуге, чине добре углове, као и између надлактице и подлактице. Плећке добро искошене, гледано са фронта, добро належу на тијело, дајући јасан, угледан утисак предњем дијелу.

Лактови[уреди]

Затворени уз тијело, никада окренути унутра или напоље, што би ометало кретање.

Надлактица[уреди]

Равна и добро мишићава.

Шапље[уреди]

Јако, са добрим костима.

Дошапље[уреди]

Никада окренуто унутра или напоље, благо падајуће, еластично као опруга.

Шапе[уреди]

Округле или овалне, са заобљеним, збијеним, јаким прстима и чврстим јастучићима.

Задњи дио[уреди]

Добро развијен, широк и добро мишићав.

Бутина/поткољеница[уреди]

Карлица, бутина и поткољеница добро угловане. Гледано од позади задње ноге нису постављене уско или широко, стоје потпуно вертикално.

Скочни зглобови[уреди]

Добро спуштени.

Шапе[уреди]

Исте као предње

Кретање[уреди]

Добар искорак, балансиран са добрим испружењем и потиском, никада уско или широко, без икаквог љуљања у страну, лактови и скочни зглобови никада изврнути, укључујући и кретање ногу у једној линији (single tracking).

Длака[уреди]

Густа, добро покрива тијело, није коврџава. Није претјерано дуга, али одаје утисак дужине на различитим мјестима. На врату и прсима, гдје неке друге расе имају гриву (оковратник), длака је дужа, на ушима је дуга таласаста длака. Уши, задња страна предњих и задњих ногу, задња страна бутина и реп са заставицама. Шапе густо одлакане између прстију.

Боја[уреди]

Бијела са браон или оранж ознакама, тробојна (са пламеном) је дозвољена, пјегав или не. Мање жељен, али прихватљив је длачни покривач ових боја.

Савет одгајивача[уреди]

Овој раси је потребно доста простора и вјежби, као и доста четкања.

Спољашње везе[уреди]