Дреслеров синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Дреслеров синдром
ЛатинскиSyndroma Dressler
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
МКБ-10I24.1
МКБ-9-CM411.0
DiseasesDB3947

Дреслеров синдром представља скуп симптома који се јављају након инфаркта миокарда. У постинфарктном периоду може доћи до стварања антитела на антигене срчаног мишића.

Јавља се између прве и шесте недеље након акутног инфаркта миокарда и представља аутоимуни перикардитис, плеуритис или пнеумонитис. Болесник има повишену температуру и болове у грудима перикардијалног типа - бол локализован иза грудне кости, који се често шири у врат и леву лопатицу, има карактер стезања, појачава се при дубоком удисају, лежању на леђима, кашљању, окретању и сл.

Дијагноза и лечење[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, електрокардиограма, ултразвука срца, лабораторијских анализа и серолошких испитивања.

У терапији се примењују салицилати и/или глукокортикоиди. Антикоагулантна терапија се у том периоду не спроводи.

Извори[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).