Државна дума Руске Империје

Један корисник управо ради на овом чланку. Моле се остали корисници да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор. Ако желите да се укључите у уређивање, контактирајте корисника који је поставио шаблон на његовој страни за разговор. Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене: Шаблон не важи уколико је прошло три дана од последње измене на чланку. Један корисник сме овим шаблоном да обележи највише пет чланака истовремено. Молимо вас да између уређивачких сеанси уклоните овај шаблон са чланка, како бисте омогућили и другим корисницима да неометано уређују и исправљају чланак.

Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе.

Престона бесједа императора Николаја II приликом отварања Државног савјета и Државне думе

Државна дума Руске Империје (рус. Государственная дума Российской Империи) била је доњи дом народног представништва Руске Империје, док је горњи дом био Државни савјет.

Историја

До 1905, у Руској Империји није било представничког законодавног органа. Законодавну власт је вршио сам император сверуски. Прва Државна дума је основана манифестом Николаја II од 6. августа 1905. Задатак да изради нацрт о оснивању представничког органа повјерен је министру унутрашњих послова Булигину, који је Државну думу замислио као законодавно-савјетодавни орган, али тај нацрт није заживио.

Законодавна надлежност Државне думе је уређена манифестом од 17. октобра 1905, у којем је установљено да се ниједан закон не може донијети без одобрења Државне думе. Та одредба је била унесена и у члан 86. Основних државних закона Руске Империје (редакција 23. април 1906): „Ниједан нови закон се не може донијети без одобрења Државног савјета и Државне думе и ступити на снагу без потврде владара императора.“ Од законодавно-савјетодавног органа који је установљен манифестом од 6. августа 1905, напосљетку је Државна дума постала законодавни орган.

Прво засједање Државне думе је било 27. априла 1906, у Тауријском дворцу у Санкт Петербургу.

I сазив

Просторија засједања Државне думе, Тауријски дворац у Санкт Петербургу

Први сазив Државне думе сазван је према изборном закону од 11. децембра 1905, према којем 49% представника бирају сељаци. Избори за прву Државну думу су трајали од 26. марта до 20. априла 1906. године.

Избори за депутате Думе нису били непосредни, већ су се бирали посебно у три курије: земљопосједничкој, градској и сеоској. За прве две курије избори су били двостепени, а за сеоску четверостепени. РСДРП, национал-социјалистичко-демократске партије, Партија социјалиста-револуционара и Сверуски сељачки савез су објавили бојкот на првим изборима.

Прво засједање Државне думе је било 27. априла 1906, у Таврическом дворцу у Санкт Петербургу (после пријема код Николаја II у Зимски дворац).

Прва дума је радила 72 дана. Претресла је два нацрта који се тичу аграрног питања; од кадета (42 потписа) и од депутата радничке групе (104 потписа). Предлагано је оснивање Државног земљишног фонда за подјелу земље сељацима. Кадети су хтели укључити у фонд државна, царска, манастирска и дио спахијских имања. Радничка група је предлагала јефтини откуп спахијских имања и њихову подјелу, објаву политичке амнестије, ликвидацију Државног савјета и проширење законодавних права Думе.

Дана 13. маја је објављена владина декларација, према којој влада сматра недопустивим принудно одузимање и подјелу земље. Одбила је даровати политичку амнестију и раширити прерогативе Думе и увести принцип одговорности министара пред Думом. Дума је одговорила неповјерењем влади и избором нове (што нема правне основе јер Дума није имала право смијенити владу, то је могао само император). Дана 6. јуна појавио се још радикалнији есеровски „пројект 33.“ Он је предвиђао моментално и пуно уништавање личног власништва над земљом и подјелу све земље свим становницима Русије. Дана 8. јула 1906, царска влада је распустила Думу. Као разлог је навела да Дума не само да плаши народ, него шири општи неред у земљи.

Депутати су видели манифест о распуштању у 9 сати ујутру на вратима Таврическог дворца. После тога део депутата се сакупио у Виборгу, где је између 9. и 10. јула, 200 депутата потписало тзв. Виборгско сазивање (позив).

II сазив

Државна дума другог сазива је радила од 20. фебруара до 2. јуна 1907. године (једно засједање).

По своме саставу била је општа супротност првој, јер су у изборима учествовали и социјал-демократе и есери. Сазвана је према изборном закону од 11. децембра 1905. године. Кадети су предлагали одузимање дијела спахијске земље и њену предају сељацима у накуп. Сељачки депутати су предлагали национализацију земље.

Друга дума је била распуштена, када је сазнано да депутати социјал-демократе организују сусрете са војницима петербуршког гарнизона и планирају војну завјеру. Дана 1. јула 1907, први министар Столипин је одстранио 55 депутата са засједања Думе, а њих 16 лишио депутатске неприкосновености. Када су се депутати оглушили на те мјере, Дума је била распуштена указом Николаја II 3. јула (Трећејунски преврат).

III сазив

Истовремено са указом о распуштању Думе другог сазива 3. јуна 1907. била је објављена нова Уредба о изборима за Думу, тј. нови изборни закон. Према томе закону била је сазвана нова Дума. Избори су се одржали у јесен 1907. године.

Октобристи — партија крупних земљопосједника и индустријалаца су управљали цјелокупним радом Думе. Главни њихов метод је био забрањивање говора када су постављана питања од других фракција. Убрзо је формирана октобарска-кадетска мањина. Али и даље, дјелатност Думе се није значајно измијенила.

У Думи су претресана разни предмети: о питању реформисања војске, о сељачком питању, о питању о односима к мањинама. У свим питањима била су огромна разилажења депутата. Опозициони депутати су критиковали самодржавно уређење Русије. Депутати су могли поставити интерпелацију влади на коју је ресорни министар морао одговорити кад-тад.

Када се расправљало о законским приједлозима, Дума би формирала разне комисије. Било је укупно 30 комисија за разна питања. У неким комисијама, као на примјер у буџетској, било је неколико десетина депутата. У многим комисијама су све депутатске фракције имале своје представнике.

Законски приједлози који су долазили из министарстава најпре су се разматрали у колегијуму Думе, који се састојао од предсједника Думе, његових замјеника, секретара Думе и његовог замјеника. Колегијум је своје мишљење о приједлогу достављао у једну од комисија Думе, а потом се приједлог усвајао на општем засједању Думе.

Сваки приједлог се разматрао у 3 читања. У првом читању, извјестилац је говорио о чему говори приједлог. После другог читања предсједник и секретар Думе су биљежили све примједбе и одобравања око законског приједлога, и тада су могли предложити да се учине поправке у законском приједлогу. Треће читање је било у ствари друга верзија другог читања јер су се могли поправити амандмани који су усвојени током другог читања при постојању благе већине. После завршетка трећег читања предсједавајући је стављао законски приједлог на гласање са свим усвојеним законским амандманима.

Законска иницијатива Думе је била ограничена тиме, што је законски приједлог морало предложити најмање 30 депутата.

IV сазив

Припрема за изборе за Думу почела је још од 1910. године. Влада је улагала огромне напоре како би Дума имала депутатски састав који је подржава и притом је фаворизовала избор свештеника. На крају влада је отишла још у већу изолацију јер су земљопосједници октобристи отишли у опозицију са кадетима.

Фебруарска револуција

За више информација погледајте чланак Фебруарска револуција

Дана 25. априла 1917, император Николај II је потписао „Манифест о распуштању Државне думе“. Дума је била једна од главних опозиционих центара Николају II и играла је велику улогу у Фебруарској револуцији. Од чланова Думе је образована Привремена влада. После Фебруарске револуције и пада монархије Дума се није никако састајала, али се редовно састајао Привремени комитет Државне думе, који је и образовао Привремену владу. Дана 6. октобра 1917, Привремена влада је распустила Државну думу да би расписала изборе за Оснивачку скупштину, а 18. децембра је Совјет народних комесара укинуо канцеларију Думе и њен Привремени комитет.

Види још

• Државни савјет Руске Империје
• Правитељствујушчи сенат

Извори

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.