Државни савјет Руске Империје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руска Империја
Coat of Arms of Russian Empire.svg

Овај чланак је дио серије о
Политици Руске Империје

Државни савјет Руске Империје (рус. Государственный совет Российской Империи) био је законодавно-савјетодавни орган Руске Империје.

Од 1905. постао је горњи дом народног представништва, док је доњи дом био Државна дума.

Законодавно-савјетодавни орган[уреди]

Државни савјет је основан 1810. године. Његов претходник је био Стални савјет (рус. Непременный совет), основан указом Александра I од 30. марта 1801, који се такође незванично називао Државни савјет.

Чланове Државног савјета је именовао император и њихов мандат је фактички био доживотан. Већину у Државном савјету су чинили племићи. Његови чланови су били министри по своме звању. Од 1812. до 1865, предсједник Државног савета је био истовремено предсједник Комитета министара. Када је император присуствовао на сједницама, предсједништво је било у његовим рукама.

Државни савјет је разматрао и претресао:

  • нове законе или законске предлоге;
  • унутрашња питања;
  • питања унутрашње и спољне политике у ванредним околностима;
  • извјештаје о државним расходима и приходима;
  • извјештаје Државне контроле о извршавању државних прихода и расхода;
  • ванредне финансијске мјере и др.

Државни савјет се састојао из Опште сједнице, Државне канцеларије, департмана и сталних комисија. Осим тога, при њему су радили привремени одбори, комитети, савјетодавна тијела итд.

Сви предмети су поступали у Државни савјет кроз Државну канцеларију, посредством државног секретара. Он их је даље слао на претрес одговарајућим департманима, а затим на Општу сједницу. Одлуке у департманима и на Општој сједници су се доносиле већином гласова, но император је могао усвојити предлог мањине, ако му је боље одговарало. На примјер, Александар I је од 242 предмета, у 159 случајева усвојио предлог већине (65,7%), а у осталим случајевима предлог мањине, а понекад и предлог само једног члана Државног савјета.

Према указу од 17. априла 1812, за вријеме одсуства императора, министарства су била потчињена Државном савјету, а према указу од 10. септембра 1801, за вријеме одсуства императора из престонице, одлуке Опште сједнице Државног савјета су постајале закони. Године 1832, овлашћења Државног савјета су смањена: министри му нису више морали подносити извјештаје о своме раду.

Дана 27. априла 1842, донесен је Закон о Државном савјету (рус. Учреждение Государственного совета) који је знатно умањио његове надлежности. Многи законски предлози од тада се нису разматрали у Државном савјету, него су непосредно подношени императору на потпис.

Свечано засједање Државног савјета 1901. поводом стогодишњице оснивања

Законодавни орган[уреди]

Манифестом од 20. фебруара 1906. и новом редакцијом Основних државних закона Руске Империје (23. април 1906) установљен је 24. априла 1906, Државни савјет као законодавни орган односно горњи дом народног представништва, раван са Државном думом, односно доњим домом.

Државни савјет се састојао од именованих и бираних чланова. Број именованих чланова је био једнак броју бираних чланова. Биране чланове су бирали: губернијске земске скупштине (једног представника на 3 године), губернијске племићке скупштине (18 представника), Руска православна црква (6 представника) — представнике је бирао Синод на предлог епархијских архијереја, Савјет и мјесни комитети трговине и мануфактуре (12 представника), Петербуршка академија наука и универзитета (6 представника) и Фински сејм (2 представника). Године 1914, Државни савјет се састојао од 188 државних савјетника.

Чланови Државног савјета (изузев чланова бираних од губернијских земских скупштина) су се бирали на 9 година; сваке 3 године трећина Савјета се поново бирала. У Државни савјет нису могла бити изабрана лица која нису имала право учешћа у изборима за Државну думу, лица млађа од 40 година и лица која нису имала средње образовање.

Члан 106 Основних државних закона је гласио: „Државни савјет и Државна дума имају једнака права у законодавним пословима“, а у стварности Дума је имала већа овлашћења од Савјета.

Послије Фебруарске револуције (1917), Државни савјет није обновио свој рад и престао је да постоји.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Државни савјет Руске Империје