Дринска бановина

Карта Дринске бановине (1931.)

Карта Дринске бановине (1937.)

Бановине Краљевине Југославије

Карта Дринске бановине (1941.)

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Историја

Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе Сила осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)
вера	број верника
православна	992.924
римокатоличка	169.613
евангелистичке	3.804
остале хришћанске	1.836
исламска	356.469
без конфесије	10.093
УКУПНО	1.534.739

Банови

Банови Дринске бановине у периоду 1929-1941. су били:

• Велимир Поповић (1929-1934)
• Предраг Лукић (1935-1937), именован 31. маја 1935.
• Душан Давидовић (1937-1938)
• Михаило Кречковић (вд.) (1938-1939)
• Радослав Дуњић (1939)
• Владимир Јевтић (1939)
• Илија Поповић (1939-1940)
• Станоје Михалџић (1940-1941)