Дринска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дринска бановина
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Locator map Drina Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Дринске бановине од 1939. до 1941.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан, Средња Европа
Земља Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија (1929-1941)
Flag of Serbia, 1941-1944.svg Србија (1941)
Главни град Сарајево (1929-1941)
Ужице (1941)
Становништво 1.534.739 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки (1929-1941)
српски и немачки (1941)
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар (1929-1941)
Српски динар и Немачка рајх марка (1941)
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Велимир Поповић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Травничка област (Краљевина СХС) Федерална Држава Србија (ДФ Југославија) Flag of SR Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Тузланска област (Краљевина СХС) Федерална Држава Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Flag of SR Bosnia and Herzegovina.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Подрињска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Ваљевска област (Краљевина СХС) Независна Држава Хрватска Flag of Independent State of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Сарајевска област (Краљевина СХС) - Flag of None.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Ужичка област (Краљевина СХС) - Flag of None.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Рашка област (Краљевина СХС) - Flag of None.svg
Портал:Историја
Карта Дринске бановине (1931.)
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске:

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Историја[уреди]

Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

Демографија[уреди]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
992.924
римокатоличка
169.613
евангелистичке
3.804
остале хришћанске
1.836
исламска
356.469
без конфесије
10.093
УКУПНО
1.534.739

Банови[уреди]

Банови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:[2]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Velimir Popović.jpg 1. Велимир Поповић 9. октобар
1929
1934
2. Предраг Лукић именован 31. маја [3],
1935
1937
3. Душан Давидовић 9. децембар
1937
5. јануар
1938
4. Михаило Кречковић (вд.) 5. јануар
1938.
1939.
Radoslav Dunić.jpg 5. Радослав Дунић
(1871—1948)
1939. 1939. Југословенска национална странка
6. Владимир Јевтић 1939. 1939.
7. Илија Поповић 1939. 1940.
8. Станоје Михалџић 1940. 17. април
1941.

Референце[уреди]

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
  2. ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina ((en))
  3. ^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 26, у „Гласнику“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године (COBISS).