Дрмно

Дрмно
Дрмно;
	Површински коп лигнита, Дрмно
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Пожаревац
Становништво
— 2011.	894
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 00″ С; 21° 13′ 03″ И / 44.71673° С; 21.21747° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	71 m
	Дрмно Дрмно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12208
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 894 становника.

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.

Историја[уреди | уреди извор]

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић^[1].

Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.219
1953.	1.313
1961.	1.404
1971.	1.341
1981.	1.313
1991.	1.252	1.140
2002.	1.046	1.235
2011.	894

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.037	99,13%
Мађари	1	0,09%
непознато	6	0,57%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	2
80+	22	22
75—79	17	40
70—74	28	41
65—69	31	35
60—64	32	35
55—59	35	41
50—54	23	24
45—49	49	34
40—44	33	27
35—39	29	28
30—34	38	35
25—29	25	39
20—24	28	25
15—19	35	21
10—14	25	24
5—9	35	31
0—4	32	23
Просек :	41,0	45,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	232	252	276	272	276	282	258

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	44	30	39	36	42	15	14	2	1	4,05

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	427	89	289	36	12	1
Женски	449	44	299	79	26	1
УКУПНО	876	133	588	115	38	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	232	43	0	141	1
Женски	93	28	0	21	1
УКУПНО	325	71	0	162	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	10	7	3	3
Женски	3	1	13	3	2
УКУПНО	17	11	20	6	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	2
Женски	0	0	2	4	12
УКУПНО	0	0	3	5	14
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	1	0	1
УКУПНО	2	1	0	6

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Траг: Јека са Зебрњака
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Растко-ср-1] Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[2] Траг: Јека са Зебрњака

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]