Дробњаци
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
 | Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
| Дио серије |
| Српска племена |
|---|
 |
Дробњаци су старохерцеговачко племе које је ушло у састав Црне Горе 1878. године. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име мјеста (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Београда, у Подрињу, у порјечју Западне Мораве, као презиме, у Скопској Црној Гори, (као име села), на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове Дробњаци, у Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколика села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара, као презиме итд.
Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354. г., а као племе 1390. г. Дробњак је имао нешто налик полу-аутономији и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори. На челу племена је био насљедни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га везир у Шавнику. Сабору је предсједавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити једногласне. Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 вијеку доселили из Бањана у катуне у Дробњак.
1692. године се спомиње вођа Дробњака, војвода Илија Ћосовић. [1]
Најпознатија Дробњачка братства су Томићи, Ђурђићи, Косорићи, Караџићи,Крстајићи (славе Никољ-дан ), Чупићи, Жугићи, Церовићи, Зарубице, Мемедовићи и Јауковићи. На Ивици и на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. На Језерима је погинуо чувени крички војвода Калока. Племенска слава Дробњака је Св. Ђорђије (23/4). Скоро све су цркве и манастири у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о слави, многи славе преславу, и о преслави сијеку колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Крстајићи, Јањићи и Томићи у Дробњацима славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Абазовићи Савин-дан, Косорићи Никољ-дан итд.
Ђукнићи су једно од ӊајстарих братстава.Не зна се тачно кад су неки одселили у Пиву,а из Пиве даље, у 17. веку у Џерову.
Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.
Дробњаци у ширем смислу обухватају и племе Ускоци и племе Шаранци.
У Дробњацима је 1927. године. било 40 насеља до 2.200 кућа са 14.000 до 15.000 душа. Главна му је варошица Шавник. Дробњаци су најпознатије и најбројније племе у Црној Гори. Од свих племена у Црној Гори највише историјских, географских, социолошких и културолошких књига написано је о Дробњацима а међу најпознатијим ауторима су: Цвијић, Дучић и Станковић.
Дробњаци су дали многе знамените личности:
- Јауковићи: Данило Јауковић , Вoјин Јауковић ,Ђурђина Јауковић, Јосиф Јауковић
- Крстајићи: Драга Јонаш , Младен Крстајић , Живко Крстајић
- Караџићи: Вук Караџић, Радован Караџић, Шујо Караџић,
- Цвијићи: Јован Цвијић,
- Церовићи: Новица Церовић, Стојан Церовић (новинар), Стојан Церовић (професор), Жeлимир Церовић
- Каљевићи: Живојин Мишић,
- Миловановићи: Младен Миловановић,
- Вуксановићи: Миро Вуксановић.
- Ђукнићи: Милорад Ђукнић, Живојин Ђукнић (1874-1945) трговац.
- Смоловићи
- Шаулићи: Јелена Шаулић (комита и учитељица), Спасоје Шаула
- Tомићи: поп Милосав Томић (народни посланик 1906.), Милутин Томић − Никац од Ровина (посланик, новинар, сатиричар), Исаило Томић (публициста, новинар), Светозар Томић (професор, историчар, географ и етнограф).
Из Ускока:
- Алексићи: Мирко Алексић
- Фуртуле: Срђан Фуртула (издавач) Марко Фуртула (издавач).
Петар I Петровић Његош и Дробњаци[уреди | уреди извор]
Петар I Петровић Његош 1817. године не сматра Дробњаке Црногорцима. У писму Симеону Орловићу пише [2] :
За несретње Дробњаке разумјели сте из мојега первога писма, а за наше Церногорце разумјећете от Иванчика.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Il Montenegro da Relazioni dei Proveditori Veneti 1687 - 1735. Рим. 1896. стр. 93. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 04. 01. 2021.
- ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Симеону Орловићу 1817., pp. 324., писмо бр. 248. . Цетиње: Светигора.
Литература[уреди | уреди извор]
- Константин Јиречек, Историја Срба. I, III;
- Цвијић, Насеља, И;
- Љ. Стојановић, Стари записи и натписи. I, II, III,
- Народна енциклопедија 1927. године, Светозар Томић
- Пива и Пивљани Светозар Томић,Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
- Никола Н. Томић Племе Дробњак, Темекила Калифорнија 1980.