Други крсташки рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крсташки ратови
Сељачки поход 1095. Пад Едесе 1144. Саладин
Пад Јерусалима 1187. Дечји поход 1291. Пад Акре 1291.
Крсташки ратови

Други крсташки рат трајао је од 1147. до 1149. године и покренуло га је турско освајање Едесе и целе истоимене грофовије. Крсташи су покушали да освоје Дамаск, али у томе нису успели и цео поход се завршио потпуним неуспехом.

„Турска заседа“ (XIX век), Гистав Доре

Почетак и ток рата[уреди]

Крсташке државе настале у I крсташком рату постојале су до 1144. Када је под турску власт пала грофовија Едеса. Тај пад је доста уздрмао Европу а тадашњи папа Евгеније II је сматрао да треба организовати крсташку војску и вратити изгубљене територије. У војсци која је оформљена су поред војника крсташа учествовали и припадници монашког реда Цистерицити. Владари који су прихватили идеју о рату су били немачко-римски цар Конрад III и француски краљ Луј VII. Међутим, односи између њих двојице су били доста затегнути (нису се могли договорити о дејствовању нити о подели територија којих у основи није било), тако да су се вратили кући. У међувремену, у Египту јача Саладин који је на себе преузео улогу да врати крсташке државе у оквире исламских. 1187. осваја Јерусалим и био је мање окрутан у односу на хришћане. Дао им је могућност да откупе своју слободу а остале је понижавао тако што су морали да вуку црквено звоно блатњавим улицама Јерусалима.

Напомена: Текст преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Други крсташки рат