Друштвена група

Из Википедије, слободне енциклопедије

Друштвена група је релативно трајан скуп међусобно повезаних људи, који обавља одређену друштвену функцију или задовољава неку човекову потребу. То је скуп појединаца који на систематски начин ступају у међусобне односе.

По величини, друштвене групе могу бити мање или веће, а сматра се да најмања друштвена група треба да има бар три члана. Без обзира на величину, основну карактеристику групе представља осећање њених припадника о заједничком припадништву. Човек је друштвено биће и као такав је увек члан друштвене групе, односно бројних друштвених група преко којих јесте припадник друштвене заједнице. У модерним друштвима већина људи припада различитим типовима група које су често антагонистичке.

Унутар друштвене групе стварају се интеракције између појединаца и оне су подложне одређеним законитостима које су предмет изучавања социологије, психологије и социјалне психологије.

Сваку друштвену групу карактерише њена структура и групна динамика. Неке друштвене групе су трајнијег карактера, а неке краткотрајне док се не оствари функција због које је основана. Неке друштвене групе су добровољне, док су друге принудне, у зависности од тога како је човек у њих ушао. Свака друштвена група је мање или више отворена према другим друштвеним групама или појединцима.

Мала група[уреди]

Мала група је група састављена од релативно малог броја чланова (три до 12). У оваквим групама постоји могућност спонтане и непосредне интеракције. Чланови су више међусобно упућени на сарадњу, а често и ефикаснији у раду и задовољнији резултатима у односу на припаднике веће групе.

Формалне и неформалне групе[уреди]

Формална група је врста групе код које су формално, јасно и прецизно прописани циљеви, положаји, улоге, као и стандарди понашања и међусобних односа чланова. Формална група настаје смишљено, званично се формира извесним оснивачким актом, а структура групе, основни задаци, као и међусобни односи и обавезе чланова обично су правно прописани статутом и релативно стабилни.

Неформална група је врста групе која нема формално утврђене циљеве и норме понашања, нема фиксирану и затворену структуру, нити чврсто утврђене положаје и формализоване улоге. Настаје спонтано, формира се око неког слободно изабраног циља, кроз присну међусобну комуникацију чланова групе који имају иста уверења, интересовања и тежње, а остаје релативно отворена за нове чланове, као и за промене у структури. Неформална група може настати независно од било које друге групе или у оквиру неке веће формалне групе, као њен део.

Хомогене и хетерогене групе[уреди]

Хомогене групе су групе које се састоје од чланова са сличним или истим карактеристикама, нпр. само од особа одређеног годишта, пола или особа које имају сличан проблем. Неке вође група верују да хомогене групе олакшавају фокус на проблем, његово разумевање и мотивацију за акцију.

Хетерогене групе су групе чије се чланство састоји од људи различите старосне доби, пола, етничке припадности, политичке оријентације, вере и сл. Сматра се да су хетерогене групе повољније окружење, јер омогућавају динамичне релације унутар и између група.

Извори[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Види још[уреди]