Друштвена мрежа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили филм, погледајте чланак Друштвена мрежа (филм).
Пример дијаграма друштвене мреже

Друштвена мрежа (такође и социјална мрежа) је друштвена структура састављена од појединаца (или организација) који се називају „чворови“, а који су повезани једним или више специфичних типова међузависности, као што су вредности, визије, идеје, финансијски интереси, пријатељство, сродство, заједнички интерес, финансијска размена, недопадање, сексуални односи, или односи поверења, знања или престижа. Резултујућа структура често може да буде веома комплексна.

Анализа друштвене мреже посматра друштвене односе у терминима „чворова“ и „веза“. Чворови су индивидуални актери унутар мреже, а везе су њихови међусобни односи. Може да буде више различитих веза између чворова.

Друштвене мреже се могу оснивати и гасити зависно од потреба. Оснивају се како би се носиле са одређеним проблемом, најчешће у форми група за самопомоћ, мрежа НВО и група за социјални активизам. Убрзано се развијају са појавом нових технологија, посебно Интернета.[1]

Истраживање у академској средини је показало да друштвене мреже функционишу на више нивоа, почевши од породице до нивоа нације, и играју критичну улогу у одређивању начина на који ће се неки проблеми решити, како ће организације функционисати, и степен до кога ће појединац успети у достизању индивидуалних циљева.

У својој најједноставнијој форми друштвена мрежа је мапа свих релевантних веза између чворова који се проучавају. Мрежа може да искористи и за одређивање друштвеног капитала индивидуалних актера. Ови концепти се често приказују у виду дијаграма друштвене мреже где су чворови тачке а линије везе.

Друштвене мреже не треба мешати са сервисима за друштвене мреже као што су MySpace, Orkut, Facebook, Ning итд. или са виртуелним заједницама.

Анализа друштвених мрежа[уреди]

Анализа друштвених мрежа (у вези са теоријом мрежа) је постала кључна техника у модерној социологији, антропологији, социолингвистици, географији, социјалној психологији, студијама о комуникацији, информатичким наукама, организационим наукама, економији, биологији, а такође као популаран предмет у другим областима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]