Друштво Свети Сава

Из Википедије, слободне енциклопедије

Друштво „Свети Сава“ је добровољно, невладино и непрофитно удружење у области културе, просвете и хуманитарне делатности. Друштво Светога Саве је организација основана 1886. у Београду са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству, односно у Јужној Србији и Босни и Херцеговини.[1] Друштво је обновљено 1994. године. Оснивач Друштва био је познати српски политичар, универзитетски професор и писац Светомир Николајевић (1844—1922).

Историјат[уреди]

По свој прилици краљ Милан Обреновић и Гарашанинова влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Друштво је основано у августу 1886. са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству. Друштво су основали Светомир Николајевић, Стеван Владислав Каћански, Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, Ђуро Козарац, Љубомир Ковачевић, М. Маринковић и протосинђел Фирмилијан.[1] Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора бугарскога егзархата у Старој Србији.[1] Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су наступали са девизом:

Викицитати „Брат је мио, које вере био.[1]
({{{2}}})

Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете Владан Ђорђевић је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима. Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакле четничке војводе Јован Бабунски и Јован Довезенски. Влада Саве Грујића 1890. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога 1891. укинуо државну помоћ Друштву а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек 1903.

Активност у Србији[уреди]

Друштво је основано 1886. године и радило је до 1941. са краћим прекидом током Првог светског рата. Окупљало је највиђеније и најумније људе Србије тог времена. Основали су многе задужбине у Србији и бавили се издавачком делатношћу. Најзначајнија публикација био је часопис „Братство“, који је изашао у 32 књиге.

Осим што је помагало просветне, културне и друге установе, Друштво се бринуло за сиромашну, обдарену децу и студенте, преко стипендија које су им омогућавале школовање. Друштво је слало бесплатно књиге школама, народним читаоницама и културним установама, као и својим члановима.

Од 1887. до 1912. године, Друштво је имало у Београду основну и продужну школу кроз коју је прошло 20.000 деце из крајева под окупацијом. Прилозима чланова, осим ових делатности, подигнуто је и неколико палата у Београду као и дом Друштва у Душановој улици. Та имовина сада је предмет захтева за реституцију.

Обнова друштва[уреди]

Рад Друштва обновљен је 1994. године. Том чину присуствовало је око 80 универзитетских професора, уметника, новинара, представника научних, културних и других јавних институција и делатности, који су једногласно усвојили Статут који је у својим најважнијим деловима био наставак старог и тиме дали подстрек да Друштво настави тамо где је стало 1941. године.

Издавање часописа Братство обновљено је 1996. године штампањем избора из претходних књига (1887-1941). Од тада до 2010. године изашло је четрнаест бројева часописа.

Друштво сваке године организује трибине за грађанство, као и своје редовне састанке, скупове и прославу славе Светог Саве. За Савиндан, 27. јануара, организује се традиционални конкурс за ученике основних и средњих школа на слободну тему о Светом Сави. Награђеним ученицима додељују се књиге на поклон. Сваке пете године штампа се Зборник награђених радова на конкурсу.

Органи Друштва су Скупштина, Управни одбор, Председник, Извршни одбор и Надзорни одбор.

Чланови Оснивачи 1886.[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 575

Спољашње везе[уреди]