Друштво мртвих песника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Друштво мртвих песника

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов Dead Poets Society
Режија Питер Вир
Продуцент Пол Јунгер Вит
Тони Томас
Сценарио Том Шулман
Главне улоге Робин Вилијамс
Роберт Шон Леонард
Итан Хок
Џош Чарлс
Гејл Хансен
Дилан Касман
Алелон Руџиро
Џејмс Вотерстон
Норман Лојд
Александра Пауерс
Музика Морис Жар
Жанр драма
Издавачка кућа Тачстон
Година 1989
Трајање 128 мин.
Земља Застава Сједињених Америчких Држава САД
Језик Енглески
IMDb веза

„Друштво мртвих песника“ (енгл. Dead Poets Society) је амерички филм снимљен 1989. године. Филм је награђен наградом Оскар за најбољи сценарио, као и наградом БАФТА за најбољи филм. Режирао га је Питер Вир, а главне улоге у тумаче Робин Вилијамс, Роберт Шон Леонард и Итан Хок.

Радња[уреди]

Радња филма смештена је у 1959. годину. Седам момака, Нил Пери, Тод Андерсон, Нокс Оверстрит, Чарли Далтон, Ричард Камерон, Стивен Микс и Џерард Питс, похађају престижну академију „Велтон“ за дечаке, која се базира на четири принципа: традицији, части, дисциплини и одличности.

Првог дана нове школске године, ученицима се представљају сва правила академије. Међутим, њихов нови професор енглеског језика Џон Китинг говори ученицима како могу да га зову „О, капетане! Мој капетане!" (из поеме Волта Витмана о Абрахаму Линколну), уколико ће им тако бити лакше на часовима. Његова прва лекција коси се са стандардима академије „Велтон“. Китинг изводи ученике у двориште и говори им да се фокусирају на идеју carpe diem (латински: Искористи дан). На наредном часу, Нил чита увод из њиховог уџбеника за књижевност, Разумети књижевност, фикционалног академског књижевника др Џ. Еванса Питчарда, у коме се описује како да се постави квалитет књига на скалу и да се оцени бројем. Китинг каже како је то једна смешна математичка критика и говори ученицима да исцепају увод из својих уџбеника. Такође им препоручује да га уопште не користе. На једном од наредни часова, Китинг говори ученицима да се попну на своје столове и гледају свет другим очима, као што је Хенри Дејвид Торо мислио када је написао: „Универзум је мудрији него што наше очи то виде“.

Дечаци схватају (као и гледаоци) да ауторитет треба поштовати само када сматрамо да је то исправно, када нам срце тако говори. Они поново оснивају стари књижевни клуб, чији је Китинг некада био члан, под именом Друштво мртвих песника. Тод почиње да пише, схватајући да заиста има много талента. Чарли Далтон се охрабрује и у школским новинама објављује чланак о томе како треба дозволити и девојкама да похађају „Велтон“. Чланак говори о томе како то треба дозволити како би момци имали макар мало задовољства на академији. Због овога, он бива кажњен од стране директора и професора, изузев Китинга.

Слобода мишљења и говора доноси невоље једном од момака, Нилу. Нил жели да постане глумац, за шта заиста има дара, а не да студира медицину, како његов отац жели. Китинг саветује Нилу да каже свом оцу о томе како се осећа и позове га на премијеру представе Сан летње ноћи, у којој Нил игра улогу Пука. Желећи да сакрије од оца да се бави глумом, Нил му ништа не говори и лаже Китинга да јесте, говорећи како је његов отац незадовољан због свог тог „глуматања“. Ипак, његов отац сазнаје истину. Након премијере представе, његов отац га води кући пре него што се са осталима вратио у школу.

Љут због тога што је његов син почео да се бави уметношћу, Нилов отац планира да га испише из академије „Велтон“ и пошање га у Војну академију „Брејден“, како би се што боље спремио за студије на Харварду и докторску каријеру. Нил не жели да тако проведе остатак живота, али не успева да каже оцу о својој страсти према глуми. Због тога, он почињава самоубиство револвером свог оца.

Директор Нолан врши истрагу на академији због ове трагедије. Нолан добија помоћ од једног од ученика, Ричарда Камерона. Када Чарли Далтон открије да је Камерон за све окривио професора Китинга, он напада свог бившег друга и бива избачен са академије.

Нилов отац не преузима никакву одговорност за смрт свога сина и тврди да је Китинг одговоран. Сви дечаци присиљени су да потпишу документ о Китинговој кривици. Тод се највише одупирао, али је ипак потписао. Китинг је, између осталог, оптужен да је обновио Друштво мртвих песника, иако су то урадили момци.

На самом крају филма, дечаци се враћају на час енглеског, који сада држи директор Нолан, док се не нађе нови професор. Он жели да се прочита увод и Причардовог уџбеника, који су дечаци претходно исцепали. У том тренутку, Китинг улази у учионицу, како би узео своје ствари. Током његовог одласка, Тод се извињава Китингу што су потписали документ, говорећи како су били натерани. Китинг му говори како је знао то, и да је све у реду. Нолан наређује Тоду да буде и миран и захтева од Китинга да оде. Док је Китинг излазио, Тод се пење на свој сто, викнувши: „О, капетане! Мој капетане!". Бесни Нолан му наређује да седне, али сви дечаци се пењу на столове, говорећи: „О, капетане! Мој капетане!". Једини ученик који то не ради је Камерон. Китинг је дирнут и говори: „Хвала вам, момци. Хвала вам“, пре него што изађе из учионице.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Робин Вилијамс Џон Китинг
Роберт Шон Леонард Нил Пери
Итан Хок Тод Андерсон
Џош Чарлс Нокс Оверстит
Гејл Хансен Чарли Далтон
Дилан Касман Ричард Камерон
Алелон Руџиро Стивен Микс
Џејмс Вотерстон Џерард Питс
Норман Лојд директор Нолан
Александра Пауерс Крис Ноал

Награде и номинације[уреди]

Оскар[уреди]

БАФТА[уреди]

  • БАФТА награда за најбољи филм — Награђен

Музика[уреди]

Музику из филма компоновао је француски композитор Морис Жар:

  1. Carpe Diem (Carpe Diem)
  2. Neil (Нил)
  3. To the Cave (У пећину)
  4. Keating's Triumph (Китингов тријумф)

Роман[уреди]

1989. године такође је објављен и роман под називом Друштво мртвих песника, инспирисан филмом. Роман је написала Ненси Х. Клајнбом.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]