Дубаи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дубаи арап. دبيّ
Пословна зона Дубаија

Основни подаци
Држава	Уједињени Арапски Емирати
Емират	Дубаи
Основан	9. јун 1833.
Становништво
Становништво	2.262.000
Густина становништва	408,18 ст./km²
Положај
Координате	25°15′51″N 55°17′24″E / 25.264167, 55.29
Површина	4.114 km²
Дубаи Дубаи на мапи Уједињених Арапских Емирата
Остали подаци
Градоначелник	Мохамед бин Рашид Ал Мактум
Веб-страна	dubai.ae

Дубаи (арап. دبيّ) је један од највећих емирата у Уједињеним Арапским Емиратима. Главни град овог емирата се такође зове Дубаи и у њему живи око 1.241.000 становника. Дубаи је поред Абу Дабија највећа територија у емиратима. Дубаи и Абу Даби су једина два емирата која још увијек имају право вета када је у питању националана сигурност. Дубаи се први пут спомиње 1095, а најстарије насеље потиче из 1799. Познат је у свету као једна од најатрактивнијих туристичких дестинација.

Према попису из 2006. у овом граду живи 1.492.000 становника. После Шангаја, Дубаи је град са најбржим развојем, сваког дана се у просеку изгради 800 нових станова или кућа.

[уреди] Географија

Мапа Дубаија

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на југу, Шарџахом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Хата, мала енклава овог емирата је окрушена са три стране султанатом Оман и емиратима Ајман и Рас Ал Кхаимах. Персијски залив чини западну обалу емирата. Дубаи зазузима површину од 4.114 km² што представља значајно повећање земљишта у односу на почетних 3.880 km². Разлика у површини добијена је захваљујући отимању земљишта од мора и вађењу песка са морског дна.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи, али му се топографски изглед драстично разликује од саме пустиње по томе што је предео око Дубаија прошаран пешчаним пустињским пределима, док у осталим деловима, а нарочито на јужним, преовладава пешчана пустиња. Песак, који се углавонм састоји од здробљених шкољки и корала, је ситан, чист и бео. Источно од града, сољу прекривено обалско подручје, познато и као сабкха, представља пут до дина како на северу тако и на југу. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог оксида у себи имају црвену боју.

Равна пешчана пустиња води на запад до планине Хаџар, која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Ланац Западни Хаџар је неплодан, нераван и порушен предео, чији планински врхови достижу висини на појединим местима и до 1.300 метара.

Поглед на Дубаи из Џумеире

Дубаи нема природну реку или оазе, али има природан затон, назван река Дубаи, који је временом прошириван и продубљиван тако да сад представља сигуран пловни пут и за велике бродове који њиме плове. Дубаи такође има и неколико клисура и извора воде који настају у планинама Западног Хаџара. Огромно море и пешчане дине прекривају већи део јужног Дубаија и воде у пустињу познату као Празана четвртина.

Поглед на Дубаи ноћу

Сеизмички Дубаи је у веома стабилној зони, недалека сеизмичка линија која је удаљена 200 km од Уједињених Арапских Емирата готово да и нема утицаја на сеизмичка дешавања у Дубаију. Стручњаци такође предвиђају да не постоји опасност од настанка цунамија јер вода Персијског залива није довољно дубока за настајање цунамија.

Воде Дубаиа су дом за преко 300 врста риба, укључујући тропске рибе, затим медузе, корале, делфине, китове и ајкуле. Различите врсте корњача такође могу бити пронађене у региону, укључујући и Hawksbill и зелену корњачу која се налази на листи заштићених животињских врста. Дрвеће расте у преријама унутар планина Западног Хаџара. Неколико самониклих палминих дрвореда као и залив Дубаи пружају се кроз град у правцу североисток-југозапад. Источни део чини локалите познат као Деира и налази се уз бок Схарјах емирата, и град Ал Aweer на југу. Дубаи међународни аеродром смјештен је на југу Деира, док је аеродром Палм Деира смјештен северно од Деире на обали Персијког Залива.

Највећа концентрација земљишта и грађевина је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као Јумерах. Порт Расхид, Јебел Али, Бурј Ал Араб, и Палм Јумеирах, тематске и слободне трговинске и остале зоне, као што је Business Bay су такође смештене овде.

[уреди] Клима

Клима је веома сува са тек око 100 mm кише годишње. Падавине су концентрисане између јануара и марта. Од краја априла до почетка новембра тек једном месечно пада киша (вишегодишњи просек). Услед влажности ваздуха од око 60%, субјективни осећај топлоте је знатно мањи него нпр. у Европи.

Клима Дубија
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	31,6	36,0	41,3	43,5	47,0	46,7	49,0	48,7	44,9	42,0	41,0	33,2	49,0
Средњи максимум, °C	24,0	24,6	27,9	32,4	36,8	38,8	40,6	40,4	38,7	35,1	30,5	26,2	33,0
Средњи минимум, °C	13,7	14,5	17,0	20,1	23,5	26,1	28,9	29,3	26,3	22,7	18,3	15,4	21,3
Апсолутни минимум, °C	7,0	6,9	9,0	13,4	17,0	21,0	23,1	24,1	21,0	15,0	11,8	8,2	6,9
Количина падавина, mm	11,3	35,7	22,4	7,6	0,7	0	0	0	0	0	1,8	14,3	93,8
Температура воде, °C	19	18	23	27	27	27	29	32	27	27	25	24	25
Извор: Време и клима, worldweather.org, Туристичски портал

[уреди] Историја

Тврђава ал Фахиди, изграђена 1799. године, је најстарија постојећа зграда у Дубаију

У прошлости, овај град, као уосталом и већи део овог дела света, живео је од риболова и лова на шкољке. Ситуација се драстично променила проналаском нафте, а цела ова регија је веома богата нафтом. Од када су 1971. године Дубаи и осталих шест емирата оформили Уједињене Арапске Емирате, ова држава је у врху светских произвођача. То је дало могућности и овом граду као и целом емирату да брзо напредује. Знајући да резерве нафте неће трајати вечно Рашид бин Саед Ал Мактум, емир (шеик) Дубаија од 1958.-1990., је имао идеју како да Дубаи учини богатим и после нестанка нафтних резерви. Почео је са детаљним плановима за развој највећег светског туристичког места. Огроман новац добијан од нафте каналисао је у наглу изградњу овог града. Велики број Индијаца и Пакистанаца је дошао у овај град, да раде као физички радници на огромним грађевинским радовима. Број становника од 1968. до 1975. повећао се 4 пута.

У почетку су грађевине биле нешто скромније да би 1990их година почели да се граде објекти који би могли да се назову светским чудима. Један од таквих је хотел Ал Араб, који је званично највећи и највиши хотел на свету, и уједно једини хотел са 7 звездица. Направљен је у облику једра на рибарском бродићу по жељи самог емира. Улазни хол је највећи на свету, виши од саме Ајфелове куле. Међутим након његовог завршетка почеле су да се граде још нестварније творевине: полуостврва у облику палме и острва која заједно праве изглед целе земаљске површине. Једно вештачки направљено острво на том архипелагу кошта преко 30 милиона долара. Цео град има велики број луксузних тржних центара, а један од њих је толико велики да су у њему сместили скијашку стазу.

Данас је Дубаи град престижа за велики број туриста из врхова светске елите. Иако је град настао на производњи нафте, она сада учествује са само 4% у укупном националном дохотку који износи преко 45 милијарди долара.