Дубиномер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Звучно мерење дубине

Дубиномер (енгл. the hand lead, echo sounder) је справа за мерење дубине мора. Разликују се дубиномери за навигацију и дубиномери за океанографију, који се називају и батометри.

Технике[уреди]

Навигацијски дубиномери се могу поделити у три главне групе:

  • дубиномери који мере дубину дужином мотке, истеклог канапа или жице (ручни дубиномери)
  • дубиномери који мере дубину на основу хидростатског притиска
  • дубиномери који мере дубину звуком, односно ултразвуком[1]

Ручни дубиномери[уреди]

Данашњи ручни дубиномери имају удицу која је исплетена од кудеље, тако да се не увија и дуга је до 60 метара. Тег је од олова, ума чуњаст облик и тежак је око 3kg. Узица се дели комадићима коже, који се провуку кроз коноп.

Мерење дубине на основу хидростатског притиска[уреди]

Ову технику користи Варлузелов дубиномер који ради на принципу Бојл-Мариотовог закона.

Мерење дубине звуком[уреди]

Принцип мерења морске дубине звуком састоји се у томе да се експлозијом бомбе, ударом маља или вибрацијама мембране произведе на површини мора низ звучних таласа. Ти таласи се концентрично распростиру на све стране око извора звука. Шире се и према дну, дођу до дна, и као таласи еха враћају се на површину. Из познате брзине ширења звука у води и мерења времена које је протекло док је звук превалио пут од површине до дна, и ехо од дна до површине, може се израчунати дубина мора.

Историја[уреди]

Ручни дубиномери су се употребљавали вероватно већ од почетка пловидбе. Састојали су се из канапа и камена. Јединица за мерење био је хват. Већ на сликама египатских и феничанских бродова види се особа која мери дубину дугом дрвеном мотком. Прва потврда да се мерила дубина већа од бродског газа налази се у другој књизи Херодотове историје.[2] Друга потврда о мерењу дубине близу обале налази се у опису путовања светог Павла.[3] Почетком нове ере почео се за вече дубине употребњавати посебан коноп, на коме су хватови били означени чворовима.

Океанске дубине почеле су се мерити релативно касно. Прва белешка о томе налази се у Колумбовом дневнику. Навео је да је све канапе које је имао на броду и тег спустио 300m дубоко. Пошто није досегао дно, закључио је да је то најдубље место на земаљској кугли.

У 16.в. многи поморци спомињу дубиномер, али га нико не описује. Најстарији опис дубиномера написан је у 17. веку. [4]

Већ од 16.в. многи изумитељи су покушавали да нађу начин да измере дубину мора без канапа. Занимљив је дубиномер који је изградио напуљски бродоградитељ Лео Батиста Алберти.[5]

1807. Араго предлаже да се ширење звучних таласа у води искористи за мерење великих дубина. Од тада почиње развуј дубиномера који користе звук, који се данас највише користе.

Референце[уреди]

  1. ^ Pomorska enciklopedija. Jugoslovenski leksikografski zavod, 1975, pp. 251.
  2. ^ Херодотове историје, Матица српска. 1966.
  3. ^ Дела апостолска, 27. погл., стих 27 и 28
  4. ^ John Smith. The Seaman's Grammar.
  5. ^ Pomorska enciklopedija. Jugoslovenski leksikografski zavod, 1975, pp. 252.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дубиномер