Дубнијум

Дубнијум (Db, лат. dubnium), претходно се звао унилпентијум (Unp) и ханијум (Ha), је прелазни метал.^[1] Име је добио по руском граду Дубна.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.

Изотопи 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) 1967. године од стране Ивана Курчатова у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Гиорсо: ханијум (од презимена Ото Хана). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и ванадијум.^[2]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f¹⁴6d³7s²

Извори [уреди]

^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[note-Housecroft3rd-1] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.

[note-ParkesNeorganskaHemija-2] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1]

[2]

Дубнијум

Извори [уреди]

Навигациони мени

Личне алатке

Именски простори

sr

Варијанте

Прегледи

Радње

Претрага

навигација

техничке

штампање/извоз

алатке

други језици