Дубровачка република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Dubrovačka republika (1991).
Дубровачка република
Respublica Ragusina
Застава Дубровачке републике Грб Дубровачке републике
Застава Грб
Дубровачка република
Дубровачка република 1426. год
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Дубровник
Површина 1500 km²
Становништво 30000
Друштво
Званични језици латински, српски[тражи се извор од 11. 2013.]
Религија Католичанство
Владавина
Историјско доба средњи век, Нови век
Оснивање 1358
Престанак 1808
Статус Бивша држава
Догађаји
Основан Дубровник око 614
Француска анексија 31. јануар 1808.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of PalaeologusEmperor.svg Византијско царство Илирске провинције (Прво француско царство) Flag of France.svg
Овај чланак је део серије о
историји Хрватске:

Дубровачка република (лат. Respublica Ragusina) је била најзначајнија град-република и трговачки центар на источном Јадрану. Развила се око византијског Дубровника у раном средњем веку и постојала је све до 1806. године када су је заузеле Наполеонове снаге и припојиле новоствореним Илирским провинцијама (1808). Свој врхунац је достигла у XIV и XV веку захваљујући веома развијеној трговини у унутрашњости Балканског полуострва на коме су се Дубровчани бавили и закупљивањем тргова, рудника и царина од локалних владара Србије и Босне, чиме су додатно повећавали своје приходе. У циљу поспешења своје трговине, Дубровчани су у већим градовима у унутрашњости оснивали своје колоније (Ново Брдо и други). У доба свог највећег обима, република је захватала простор од Пељешца (Стонски рат) до бококоторске Превлаке са деловима Конавла и Поповог поља. Откриће Америке и поморског пута за Индију, као и стагнација Османског царства у XVII веку која је за последицу имала давање трговачких повластица другим западним земљама, довели су до опадања дубровачке привреде и целокупне државе, а преломну тачку представља велики земљотрес који је град погодио 6. априла 1667. године и од кога се он више никада није опоравио. Иако је Дубровачка република номинално признавала врховну власт већих држава (Византија, Млетачка република, Мађарска, Османско царство), она је фактички била независна.

По уређењу је била аристократска република на чијем се челу налазио изборни кнез протоколарних овлашћења кога су прво постављали њени суверени, а касније га је бирало локално племство из својих редова. Стварна власт налазила се у рукама Већа умољених или Сената који је сачињавало 45 најбогатијих и најистакнутијих племића и они су доносили све одлуке и законе. Поред кнеза и Сената, у Дубровачкој републици постојало је још

  • Мало веће које је чинило 11 бираних чланова Сената да би спроводило његове одлуке,
  • Велико веће које су чинили сви пунолетни племићи и које се састајало повремено да би доносило законе.

На њеном простору се развила јака материјална култура у којој се истиче дубровачка књижевност која представља највише домете ренесансе, хуманизма и барока међу Јужним Словенима.

Историја

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Дубровника

Настанак

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Први векови

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Млетачка власт

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Независност и оснивање републике

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Османски период

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Слабљење републике

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Нестанак републике

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Племићке породице

Дубровачка књижевност

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Дубровачка књижевност

Дубровачка књижевност обухвата књижевност створену на тлу Дубровачке републике и она представља највише домете књижевности хуманизма и ренесансе међу Јужним Словенима. Стварана је на локалном језику тзв. дубровачком књижевном језику који је у основи штокавско источнохерцеговачки дијалекат (и)јекавског изговора са чакавизмима и икавизмима (којих није било у свакодневном говору[1]) преузетим из суседних далматинских говора и романским позајмљеницама из далматског (којим се користио романски део становништва) и италијанског (тосканског) језика. Као најстарије дело ренесансе у Дубровнику узимају се три стиха која је 1421. године на празној страни „Царинског статута“, ћирилицом записао Џонко Каличевић[1]. Крајем XV века јављају се петраркисти Шишко Менчетић са канцонијером у коме има више од 500 песама и Џоре Држић. Након њих се почињу да стварају Мавро Ветрановић, Никола Наљешковић и Марин Држић, а потом у другој половини XVI века Динко Рањина, Динко Златарић и Андрија Чубрановић. Крајем XVI и почетком XVII века јавља се барок у дубровачкој књижевности који свој врхунац достиже у делима Ивана Џива Гундулића, Џива Бунића и Џона Палмотића. Игњат Ђурђевић и његово дело Уздаси Мандолијене покорнице из 1728. године представљају њен последњи велики домет. Еп Осман Ивана Гундулића представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп[1], а од значајних дела свакако треба поменути и комедију Марина Држића Дундо Мароје. Вук Стефановић Караџић је два елемента дубровачког књижевног језика (чување гласа х и дентала д и т иза је насталог од кратког гласа јат) који су се у већини других средина изгубили, унео 1836. и 1839. године у своју језичку реформу. У данашњој науци постоји спорење око тога да ли дубровачку књижевност треба сврстати у српску или хрватску књижевност (у зависности од тога да ли се дубровачки говор сматра делом српског или хрватског језика) или је она нешто између њих.

Народни језик и писма Дубровачке републике

Сами Дубровчани су свој говор називали српским (lingua serviana), дубровачким, нашким, словинским, илирским, а у неколико случајева хрватским[1]. У писању су коришћени глагољица и ћирилица, а од XV века и латиница која је касније у потпуности потиснула прва два писма. Поред употребе за кореспонденцију са владарима широм Балкана, ћирилица је коришћена и у самом Дубровнику, како међу становништвом, тако и међу католичким клером (на једном молитвенику из 1512. године стоји да је исписан „српским писмом и језиком“, а треба поменути зборник побожних текстова „Либро од мнозијех разлога“ из 1520. године)[1].

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д Александар Милановић, „Кратка историја српског књижевног језика“, Београд 2004. ISBN 86-17-11104-6

Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дубровачка република