Дубровна

Координате: 54° 34′ 00″ С; 30° 41′ 00″ И / 54.566667° С; 30.683333° И / 54.566667; 30.683333
С Википедије, слободне енциклопедије
Дубровна
Дуброўна; Дубровно

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Витепска област
РејонДубровенски рејон
Основанпрви помен 1514.
Статус градаМагдебуршко право 1773.
Становништво
Становништво
 — 2009.8.041
Географске карактеристике
Координате54° 34′ 00″ С; 30° 41′ 00″ И / 54.566667° С; 30.683333° И / 54.566667; 30.683333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина170 m
Дубровна на карти Белорусије
Дубровна
Дубровна
Дубровна на карти Белорусије
Поштански број211587
Позивни број+375 2137
Регистарска ознака2
Веб-сајт
dubrovno.vitebsk-region.gov.by

Дубровна или Дубровно (блр. Дуброўна; рус. Дубровно) град је у североисточном делу Републике Белорусије и административни центар Дубровенског рејона Витепске области.

Према подацима пописа из 2009. у граду је живео 8.041 становник.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Дубровна је смештен на обалама реке Дњепар, на месту где се у ову реку уливају речице Задрубовенка и Свинка. Смештен је на око 90 км јужније од административног центра области Витепска, односно на око 230 км североисточно од главног града земље Минска.

Историја[уреди | уреди извор]

Дубровна на слици из 1840.

У једном писму извесног чиновника Димитрија Семеновича из 1393. помиње се „дубровенска њива“ (рус. земля пустая дубровенская), док се Дубровна као градско насеље први пут помиње у списима из 1514. године.

Током прве половине XIV века подручје Дубровне и њене околине постаје делом Велике Кнежевине Литваније. У време владавине књаза Казимира дубровенска земља је предата у власништво тадашњем смоленском наместнику Јурију Глебовичу. Глебовичи су ту основали утврђење које је у каснијим епохама играло важну улогу у историји Дубровне.

Након прве поделе пољско-литванске заједнице 1772. Дубровна улази у састав Руске Империје, односно у посед књаза Григорија Потемкина који је у насељу отворио прву фабрику. Током XIX века отворена је и ткачка мануфактура која је 1901. прерасла у такозвану Дњепарску текстилну радионицу.

Совјетска власт у граду успостављена је 1917. године. Службени статус града добија 1925. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2009. у граду је живео 8.041 становник.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2009.
4.903[1] 6.328 7.805 9.650 8.041

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensements de 1959, 1970 et 1979 sur www.webgeo.ru”. webgeo.ru. Архивирано из оригинала 24. 05. 2007. г. Приступљено 30. 9. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]