Дунавска бановина
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
 |
|
| Постојала у периоду: | 1929 – 1941. |
| Главни град: | Нови Сад (1929-1941) Смедерево (1941) |
| Званични језик: | српско-хрватско-словеначки |
| Становништво: | 2.387.495 (1931) |
| Религија: | православље, католицизам, протестантизам |
| Валута: | Динар |
| Политички претходник: |  Банат, Бачка и Барања |
| Политички наследник: |  Банат САП Војводина |
-sr.svg)
Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.
Садржај |
Територија и границе [уреди]
Обухватала је Војводину – Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.
Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.
Када је 26. августа 1939. године дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. 1941. године, после Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну Државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица Недићеве Србије, а њено управно седиште се налазило у Смедереву. Власт у бановини је била у рукама немачке окупационе управе и квислиншких органа власти. Крајем 1941. године, бановина се укида а њена територија се дели на нове административне јединице - округе.
-
Границе Дунавске бановине 1931.
-
Границе Дунавске бановине 1941.
.png)
.png)
Управа [уреди]
На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини. Постављао га је и разрешавао краљ. Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.
Политика [уреди]
Формирање бановина није задовољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило је и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.
Демографија [уреди]
У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православно становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
Градови [уреди]
Највећи градови у бановини били су:
- Нови Сад
- Суботица
- Петровград (данас Зрењанин)
- Сомбор
- Велика Кикинда (данас Кикинда)
- Митровица (данас Сремска Митровица)
- Крагујевац
- Смедерево
- Пожаревац
Банови Дунавске бановине [уреди]
- Дака Поповић (1929-1930), до 16. јануара 1930.
- Радослав Дуњић (1930), именован 16. јануара 1930.
- Светомир Матић (1930-1931)
- Милан Николић (1931-1933)
- Добрица Матковић (1933-1935)
- Милојко Васовић (1935)
- Светислав Пауновић (1935-1936)
- Светислав Рајић (1936-1939)
- Јован Радивојевић (1939-1940)
- Бранко Кијурина (1940-1941)
- Милорад Влашкалин (1941)
Референце [уреди]
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 5. 5. 2013.
Литература [уреди]
- „Дунавска бановина“, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, уредник Др Душан Попов, Нови Сад, 1996.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||
|
|||||
