Дунавска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дунавска бановина
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Danube banovina (sr).png
Границе Дунавске бановине 1931.
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија (1929-1941)
Flag of Serbia, 1941-1944.svg Србија (1941)
Главни град Нови Сад (1929—1941)
Смедерево (1941)
Становништво 2.387.495 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки (1929—1941)
српски и немачки (1941)
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута Југословенски динар (1929—1941)
Српски динар и Немачка рајх марка (1941)
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Дака Поповић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Банат, Бачка и Барања (Краљевина СХС) Аутономна покрајина Војводина (ДФ Југославија) Flag of SR Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Бачка област (Краљевина СХС) Федеративна Држава Србија (ДФ Југославија) Flag of SR Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Београдска област (Краљевина СХС) Федеративна Држава Хрватска (ДФ Југославија) Flag of SR Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Подунавска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Пожаревачка област (Краљевина СХС) Вуковска жупа (Независна Држава Хрватска) Flag of Independent State of Croatia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Сремска област (Краљевина СХС) Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1920–1946).svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Шумадијска област (Краљевина СХС) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1920–1946).svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Дринска бановина (Краљевина СХС) Банат (Србија) Flag of Serbia, 1941-1944.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине, Хрватске:
Бановине Краљевине Југославије
Бановине Недићеве Србије, 1941.

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Територија и границе[уреди]

Обухватала је ВојводинуБанат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.

Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Када је 26. августа 1939. године дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. 1941. године, после Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну Државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица Недићеве Србије, а њено управно седиште се налазило у Смедереву. Власт у бановини је била у рукама немачке окупационе управе и квислиншких органа власти. Крајем 1941. године, бановина се укида а њена територија се дели на нове административне јединице - округе.

Управа[уреди]

Зграда Бановине (данас Влада Војводине) у Новом Саду

На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини. Постављао га је и разрешавао краљ. Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.

Политика[уреди]

Формирање бановина није задовољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило је и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.

Демографија[уреди]

У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православно становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.393.269
римокатоличка
774.691
евангелистичке
167.871
остале хришћанске
29.660
исламска
2.660
без конфесије
18.961
УКУПНО
2.387.295

Градови[уреди]

Највећи градови у бановини били су:

Банови Дунавске бановине[уреди]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Daka Popović.jpg 1. Дака Поповић
(1886—1967)
1929 до 16. јануара
1930
Radoslav Dunić.jpg 2. Радослав Дуњић
(1871—1948)
именован 16. јануара
1930
1930
Svetomir Matić.jpg 3. Светомир Матић
(1870—1931)
1930 1931
Milan Nikolić (ban).jpg 4. Милан Николић
(1877—1943)
1931 1933
Dobrica-Matkovic.jpg 5. Добрица Матковић
(1887—1973)
1933 1935
Милојко Васовић.jpg 6. Милојко Васовић 1935 1935
Светислав Пауновић.jpg 7. Светислав Пауновић 1935 1936
Svetislav Rajić.jpg 8. Светислав Рајић
(1889—1941)
1936 1939
Jovan Radivojević.jpg 9. Јован Радивојевић
(1883—1946)
1939 1940
Branko Kijurina.jpg 10. Бранко Кијурина
(1891-?)
1940 1941
Milorad Vlaškalin.jpg 11. Милорад Влашкалин
(1890—1984)
1941 1941

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • „Дунавска бановина“, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, уредник Др Душан Попов, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе[уреди]