Дупљане (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Дупљане.
Дупљане

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 564
Положај
Координате 44°18′00″N 22°27′00″E / 44.3, 22.466666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 758 m
Дупљане на мапи Србије
{{{alt}}}
Дупљане
Дупљане на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 17′ 60" СГШ, 22° 27′ 60" ИГД
Дупљане је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 564 становника (према попису из 1991. било је 1011 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Дупљане живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (44,6 код мушкараца и 49,6 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1292 [1]
1953. 1293
1961. 1235
1971. 1176
1981. 1149
1991. 1011 734
2002. 882 564
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
550 97,51%
Румуни
  
9 1,59%
Црногорци
  
1 0,17%
Власи
  
1 0,17%
непознато
  
2 0,35%



Преузето из Историјског архива Неготин[уреди]

Дупљане је ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 12 km северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 210 метара надморске висине, на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке Јасеничке реке. Северна географска ширина насеља је 44о 17’ 60”, источна географска дужина 22о 28’ 00”, а површина атара 1.922 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према Кладову. По предању насеље је основано почетком 18. века и на аустријским картама забележено је под називом Дуплиани (1784. године). Под именом Таплани помиње се у периоду 1807-1810. године, да би у документу којим је Хајдук Вељко постављен за команданта неготинске нахије 1811. године било записано под својим данашњим именом. Године 1866. насеље Дуплиани је имало 122 куће. Данашње насеље се дели на више мала са малом групацијом кућа у самом центру. У деловима насеља су након Првог светског рата живеле следеће фамилије: у делу насеља који се зове Мала Фаца живели су Барбуловићи (слава св. Никола и Петковица), Јоновићи (слава Петковица), Лазаревићи (слава св. Аранђел), Баштинаревићи (слава св. Никола), Станковићи (слава св. Аранђел), Пекићи (слава св. Никола), Рајчићи (слава св. Аранђел), Димитријевићи (слава св. Никола), Јанковићи (слава Петковица), Кожиковићи (слава Петковица), Ђорђевићи (слава св. Аранђел), Јовановићи (слава св. Никола), Стефановићи (св. Никола), Павловићи (св. Никола), Вратујановићи (св. Никола), Богдановићи (слава св. Никола), Бернићи (слава св. Јован); у делу насеља Огош живели су Аврамовићи (слава св. Димитрије), Гушановићи (слава св. Никола), Тачуновићи (слава св. Никола), Предићи (слава Петковица), Богдановићи (слава св. Никола), Трујкићи (слава Петковица), Љубићи (слава св. Никола), Стингићи (слава Петковица), Матејевићи (слава Петковица), Трикићи (слава Петковица) и Филиповићи (слава Петковица); у делу насеља Рпароша живели су Босићи (слава св. Никола), Грујићи (слава св. Никола), Бокићи (слава Петковица), Стрејићи (слава св. Никола), Јовановићи (слава св. Никола), Флорићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Ркуловићи (слава Петковица), Барбуловићи (слава св. Аранђел), Радуцићи-Благојевићи (слава св. Никола), Барбуловићи (слава Петковица), Димитрашковићи (слава св. Никола), Костадиновићи (слава св. Никола), Николићи (слава св. Јован, Петковица и св. Никола), Дијановићи (слава св. Никола), Ђукићи (слава св. Никола), Опријановићи (слава Петковица), Кастаћевићи (слава Петковица), Пурчелановићи (Петковица) и Радуловићи (Петковица); у делу насеља Дос живели су Стефановићи (слава св. Никола), Брнашевићи (слава Петковица), Грујићи (св. Никола), Димитријевићи (слава св. Аранђел), Мишковићи (слава Петковица), Синџићи (слава Петковица), Драгићи (слава св. Јован), Њагојевићи (слава Петковица), Шћопуловићи (слава Петковица), Пипољкићи (слава св. Аранђел), Драгановићи (слава Мала госпојина), Митићи (слава св. Никола), Симоновићи (слава св. Никола) и Карабашевићи (слава Петковица); у делу насеља (на салашу) Поносел-Љубичево живели су Јанковићи (слава Петковица), Љубићи (слава Петковица), Гушановићи (слава Петковица), Јованашевићи (слава св. Никола), Царановићи (слава Петковица), Станковићи (слава Петковица) и Јовановићи (слава св. Никола); у делу насеља (на салашу) Бољеј и Вез живели су Павловићи (слава Петковица), Јоргачијевићи (слава Петковица), Брезојевићи (слава Петковица), Јанковићи (слава св. Аранђел и Петковица), Јованашевићи (слава св. Никола) и Ратаревићи (слава св. Аранђел); у делу насеља (на салашу) Балта живели су Барбуловићи (слава св. Никола), Милосављевићи (слава св. Никола) и Илићи (слава Петковица); у делу насеља Попадија живели су Лаудановићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Димитријевићи (слава св. Никола), Бибићи (слава св. Аранђел), Марјановићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Трујкићи (слава св. Петар), Барбуловићи (слава Петковица), Петровићи-Струјићи (слава св. Никола), Стрингићи (слава Петковица), Предићи (слава Петковица), Јаношевићи (слава Петковица) и Пауновићи (слава Петковица); у делу насеља који се назива Дупљанске пивнице живели су Димитријевићи (слава св. Никола), Дидићи (слава св. Никола) и Петровићи (слава Петковица); у делу насеља који се зове Кмп живели су Мариновићи (слава св. Никола) и Трикићи (слава Петковица), а у делу насеља који се зове Обледј само Ђорђевићи (слава св. Никола). Антропогеографским и етнолошким изучавањима Дупљане је сврстано у влашка насеља. Заветина Дупљана је Ђурђевдан, док је православни храм у насељу посвећен Св. великомученку Георгију изграђен 1937. године. Становништво Дупљана је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Дупљане је имало 212 кућа и 785 становника, 1948. године 308 кућа и 1.290 становника, а 2002. године 255 кућа и 564 становника. По попису 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља било је 184 становника. Четвороазредна основна школа у насељу, која постоји од 1846. године, од 1988. године је била подручно одељење школе „Павле Илић Вељко“ из Душановца. Школске 2006/2007. године имала је 28 ученика. Земљорадничка задруга у Дупљану основана је 1931. године, електрификација насеља је урађена 1960. године, док Дом културе (чија је изградња започета 1950. године) још увек није у потпуности завршен. Асфалтни пут Дупљане добија 1978, а телефонске везе са светом 2007. године.

Разно[уреди]

  • Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ, радник Историјског архива Неготин

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]