Душан Џамоња
| Душан Џамоња | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 31. јануар 1928. |
| Место рођења: | Струмица (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) |
| Датум смрти: | 14. јануар 2009. |
| Место смрти: | Загреб (Хрватска) |
Душан Џамоња (Струмица, Република Македонија, 31. јануар 1928 — Загреб, Хрватска, 14. јануар 2009) је био југословенски вајар и члан САНУ.
Садржај |
[уреди] Биографија
Завршио је Академију ликовиних уметности у Загребу, код професора Вање Радауша и Фране Кршинића, а магистрирао 1951. године код Антуна Аугустинчића.
У Београд долази 1954. године, када је у Галерији УЛУС имао своју прву велику изложбу. Године 1970. започиње са изградњом летњиковца и атељеа у Врсару, према сопственом пројекту. Тим пројектом бави се и данас као бајковитим парком скулптура.
Године 1977. добија Рембрантову награду у Базелу из Гетеове фондације, а 1987. године сели се у Брисел, где има атеље.
Члан је Српске академије наука и уметности од 15. децембра 1988. године.
Умро је у Загребу 14. јануара 2009. године.[1]
[уреди] Стваралаштво
Стваралаштво Душана Џамоње у оставило је трајан белег у споменичкој архитектури Југославије.
Споменик револуције на Мраковици, Козара, Босна изграђен 1972. године, монументалних је димензија (34/16 метара), од армираног бетона и челика. Решен је као комплекс у јединственом склопу скулптуре, архитектуре и пејзажа, а уз њега и подземни докумециони музеј, осветљен одозго кроз кружну перфорацију, димензија 26/30 метара. Овај споменик остао је трајан белег и успомена на жртве фашистичког терора.
Споменик револуцији у Мославини, Подгарић, изграђен 1967. година од армираног бетона и алуминијума, као крила димензија 10/20 метара, и Спомен костурница палих југословенских бораца током два светска рата у Барлети (Италија) изграђена 1969. године од армираног бетона, димензија 70/35/11 метара су такође његови значајни објекти.
И у материјалима, и у форми, Џамоња обухвата и сједињује органски и неоргански свет. Док су су градивни материјали његових скулптура неоргански метали, клинци, ланци, стакло, гранит, бетон, добијене форме су органске, покренуте у ритму, динамично одржавајући биоритам живог света.
Стваралачки поступак, наоко једноставан и лако читљив, је управо веома сложен, конструктиван и инспиративан. једноставни облици, облице, савијене призме, делови сфера и сегмената круга, варирају и понављају се у ритму уметничког сензибилитета, стварајући апстрактну архитектуру новог израза.
Оно што се раније назирало у његовој скулптури сада добија јасне одреднице праве нове архитектуре. Његове форме су јасне и изводљиве, и као макро урбанистичке целине, и као визионарски пројекти, не само споменичке него и утилитарне архитектуре.
Учествовао је на конкурсу за Спомен обележје жртвама 11. септембра 2001. године у Њујорку. Инспирисан варијацијама форми полумесеца и сегментима кугли, и комбинацијама ових форми, стварајући простор лепоте и склада, радио је пројекте за велики исламски религиозни и културни центар у Саудиској Арабији, 1985. године. Израдио је пројекте за џамију у Орану и за џамију и исламски центар у Ријеци, 2001. године.
[уреди] Изложбе
Имао је велики број самосталних изложби у Загребу, Београду, Милану, Сплиту, Венецији, Цириху, Љубљани, Риму, Хагу, Клагенфурту, Ђенови, Скопљу, Келну, Манхајму, Дубровнику, Диселдорфу, Сарајеву, Лондону и др.
Учесник је и бројних репрезентативних ликовних манифестација у Југославији и иностранству и то Биеналу у Венецији, Медитеранском биеналу у Александрији, „Експо 58“ у Бриселу, Биеналу у Антверпену, Триеналу у Београду, Биеналу младих у Паризу, Биеналу у Сполету, Биеналу у Сан Марину, „Тригону“ у Грацу, Биенали у Сао Паулу, Биеналу цртежа у Ријеци, Јадранском биеналу у Риминију, „Документа“ у Каселу и др.
[уреди] Најзначајнија дела
- Споменик непознатом политичком затворенику, Загреб 1953. година
- Споменик стрељанима у Јајинцима, Јајинци 1957. и 1980. година
- Споменик просиначким жртвама, Загреб 1961. година
- Комеморативно гробље у логору Дахау 1959. и Дахау 2 1964. година
- Споменик револицији у Мославини, Подгарић 1967. година
- Споменик жртвама фашизма у Подхуму, код Ријеке, 1968. године
- Споменик Стубичкој бици 1573. 1969. година
- Споменик револуцији, Козара-Мраковица 1972. година
- Споменик победе и жртвама на Сремском фронту 1974. година
- Спомен гробнице у Риму 1974. година
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Револуционарно вајарство, „Спектар“ Загреб, 1977. година.
[уреди] Спољашње везе
