Душан Иванић
| Душан Иванић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јануар 1946. |
| Место рођења | Губавчево Поље, ФНР Југославија |
Душан Иванић (Губавчево Поље, 23. јануар 1946) српски је књижевни теоретичар и универзитетски професор у пензији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дошао је 1963. у Земун из Крижеваца, гдје је завршио први и други разред гимназије.
Дипломирао је на Катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност (1973), магистрирао (1975) и докторирао (1983) на Филолошком факултету у Београду.[1]
Био запослен на Институту за књижевност и уметност у Београду од 1970. од 1979, прво као истраживач-приправник а потом као истраживач. На Филолошком факултету је био асистент за Српску књижевност 18. и 19. века (1979–1986), потом доцент (1987–1991), ванредни (1992–1996) и редовни професор (1997–2014) на предмету Српска књижевност 18. и 19. века II, до одласка у пензију. Јуна 2015. изабран за професора емеритуса Универзитета у Београду.[2][3]
Од школске 1992/93. све до јула 1995. године држао предавања студентима у Петрињи на тамошњем Филозофском факултету.
Од 1989. године је одговорни уредник Књижевне историје, часописа за науку о књижевности. Оснивач је и руководилац пројекта „Поетика приповиједања у српској књижевности” (1992–1999), а 2001. је покренуо пројекат „Техника и семантика приповиједања у српској књижевности”.
Члан је УО Задужбине „Доситеј Обрадовић” од 2008.[4] Био је председник Друштва за српски језик и књижевност Србије.[5]
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности, 1989.
- Нолитова награда, за књигу Мемоарска проза XVIII и XIX века, 1989.
- БИГЗ-ова награда, 1998.
- Награда „Вук Филиповић”, за књигу Књижевност Српске Крајине, 1999.
- Награда „Сава Мркаљ”, 2010.[6]
- Награда „Златна српска књижевност”, 2010.
- Награда „Младен Лесковац”, 2010.
- Изузетна Вукова награда, за 2021.[7]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Српска приповијетка између романтике и реализма
- Забавно-поучна периодика српског реализма: Јавор и Стражилово
- Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности
- Облик и вријеме (студије из историје и поетике српске књижевности)
- Српски реализам
- Књижевност Српске Крајине
- Основи текстологије (Увод у текстологију нове српске књижевности)
Приређена издања[уреди | уреди извор]
- Сабрана дела Ђуре Јакшића
- Спевови Ђ. Марковића Кодера
- избор фолклорне опсцене прозе из збирке Ф. С. Крауса (Мрсне приче)
- избор српске аутобиографске и мемоарске прозе (Мемоарска проза XVIII и XIX века)
- Сербијанка Симе Милутиновића Сарајлије
- Сеобе и Друга књига Сеобе Милоша Црњанског
- Сабране песме Бранка Радичевића
- Критике, полемике, писма Јована С. Поповића
- Свијет и прича: О приповиједању и приповједачима у српској књижевности
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима - Наставници и сарадници”. web.archive.org. 2. 12. 2012. Архивирано из оригинала 02. 12. 2012. г. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ „Предавање проф. др Душана Иванића”. Ogranak SANU Novi Sad. 21. 10. 2015. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ Биографија, Свеучилиште у Загребу
- ^ Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2019), Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду
- ^ „О Друштву за српски језик и књижевност Србије”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ „ДУШАН ИВАНИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ "САВА МРКАЉ"”. РТРС. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ https://www.rts.rs/page/magazine/sr/kulturno/story/3152/vest/4697712/vukova-nagrada-urucenje.html
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
