Душегупка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Душегупка у логору Хелмно

Душегупка, камион-убица (нем. Gaswagen) је специјално возило намењено за гушење људи које су нацисти користили за масовна убиства током холокауста.[1]

Жртве су гушене у херметички затвореној унутрашњости камиона тако што би се издувни гасови (угљен моноксид) спроводили у њу. Душегупке су коришћене у логору Хелмно у Пољској и за ликвидацију Јевреја и партизана заточених у београдским логорима. Када је усавршена технологија ефикаснијих гасних комора, нацисти су престали са коришћењем душегупки.

Душегупке у Београду[уреди]

Ово возило је први пут довезено из Берлина у Београд у фебруару 1942. да би се отпочело са масовним уништавањем Јевреја у Србији. Одлуку да се пошаље ово возило смрти донео је шеф Полиције безбедности и Службе безбедности Трећег рајха Рајнхард Хајдрих. То је био камион типа „Заурер“ од пет тона који је могао да прими 50 жртава. Жртве су превожене камионима до Јајинаца где су биле већ ископане раке. Помоћу ових камиона-убица у периоду од почетка априла до краја маја 1942. угушено је око 8.000 Јевреја и 500 партизана у Београду. Жртве су узимане из логора Сајмиште и Бањица.

Након овог масовног уништавања, генерал Лер је напоменуо да је јеврејско питање решено у Србији, па су се душегупке после овога повукле.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers, The Nizkor Project ((en)). Текст се позива на:
    • Mathias Beer, "Die Entwicklung der Gaswagen beim Mord an den Juden," Miszelle. Vierteljahreshefte fuer Zeitgeschichte, 37 (3), pp. 403-417