Д (ћириличко)
| Ћириличко слово Д | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Бројевна вредност: 4 | ||||||
| Позиција у Јуникоду | ||||||
| Велико: U+0414 | ||||||
| Мало: U+0434 | ||||||
| Слова словенских језика | ||||||
| А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
| Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
| Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й | Ј |
| К | Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | Ќ | У |
| Ў | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я |
| Слова несловенских језика | ||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
| Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
| Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
| Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
| Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
| Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
| Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
| Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
| Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
| Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
| Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
| Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
| Историјска слова | ||||||
| Ҁ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѿ | Ѣ | Ꙓ |
| Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ |
| Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | ||
| Диграфи Ћирилице | ||||||
| Сва слова Ћирилице | ||||||
Д д (Д д; искошено: Д д или 
) је ћириличко слово. Најчешће представља звучни зубни плозив, /d/.
Садржај |
Историја [уреди]
Ћириличко слово Д је настало од грчког слова Делте (Δ δ).
У старословенској азбуци име слова је било добро, што је значило »добро«.
У ћириличком бројевном систему, слово Д је имало вредност броја 4.
Облик [уреди]
Највећа разлика имеђу Д и модерне Делте (Δ) је у томе што слово Д има »ножице« испод основе слова. »Ножице« су позајмљене из византинског унцијалног облика великог Делта.
Д, као и Л, има два типографичка облика: старији облик у којој је врх у облику шпица (као Делта), и новији облик у којој је врх раван. Новија варијанта се први пут појавила у средини ⅩⅨ столећа. Данас, велика већина фонтова користи новији облик, док се старији сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (најпознатији је фонт »Балтика«, дизајниран 1951‒52).
У руском писаном облику, облик малог слова је сличан латиничком слову ⟨d⟩: ⟨д⟩. Јужнословенска типографија преферира облик који је налик на мало латиничко ⟨g⟩. Облик који је сличан латиничком ⟨g⟩ се користи у руским школама.
Руски, украјински, белоруски и бугарски облик великог писаног слова Д је идентичан латиничком писаном D јер штампани облик није довољно лак за писање. Српски и македноски користе другачији облик који личи на број 2, који је непознаница у Русији.
Употреба [уреди]
У руском језику, слово Д представља звучни зубни плозив (/d/), сем на крају речи и пред безвучним сугласником, када прелази у /t/ и када стоји испред палатализирајућег самогласника, када прелази у /dʲ/.
Слична и сродна слова [уреди]
- Δ δ: грчко слово Делта
- D d: слово латинице
- Л л: слово ћирилице
