Д (ћириличко)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Д
Cyrillic letter De - uppercase and lowercase.svg
Бројевна вредност: 4
Позиција у Јуникоду
Велико: U+0414
Мало: U+0434
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
Ѕ И Ѝ І Ї Й Ј
К Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ Ќ У
Ў Ф Х Ц Ч Џ Ш
Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Җ Ԅ Ӟ Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ Ҡ
Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ Ԓ Ԡ
Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң Ӈ Ҥ
Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ
Ҹ Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ
Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ
Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ
Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи Ћирилице
Сва слова Ћирилице

Д д (Д д; искошено: Д д или Opentail g.svg) је ћириличко слово. Најчешће представља звучни зубни плозив, /d/.

Историја[уреди]

Ћириличко слово Д је настало од грчког слова Делте (Δ δ).

У старословенској азбуци име слова је било добро, што је значило »добро«.

У ћириличком бројевном систему, слово Д је имало вредност броја 4.

Облик[уреди]

Највећа разлика имеђу Д и модерне Делте (Δ) је у томе што слово Д има »ножице« испод основе слова. »Ножице« су позајмљене из византинског унцијалног облика великог Делта.

Д, као и Л, има два типографичка облика: старији облик у којој је врх у облику шпица (као Делта), и новији облик у којој је врх раван. Новија варијанта се први пут појавила у средини ⅩⅨ столећа. Данас, велика већина фонтова користи новији облик, док се старији сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (најпознатији је фонт »Балтика«, дизајниран 1951‒52).

руски писани облик

У руском писаном облику, облик малог слова је сличан латиничком слову ⟨d⟩: ⟨д⟩. Јужнословенска типографија преферира облик који је налик на мало латиничко ⟨g⟩. Облик који је сличан латиничком ⟨g⟩ се користи у руским школама.

Руски, украјински, белоруски и бугарски облик великог писаног слова Д је идентичан латиничком писаном D јер штампани облик није довољно лак за писање. Српски и македонски користе другачији облик који личи на број 2, који је непознаница у Русији.

Употреба[уреди]

У руском језику, слово Д представља звучни зубни плозив (/d/), сем на крају речи и пред безвучним сугласником, када прелази у /t/ и када стоји испред палатализирајућег самогласника, када прелази у /dʲ/.

Слична и сродна слова[уреди]