ЕГНОС

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пријемне и контролне станице ЕГНОС система

ЕГНОС је европски сателитски систем који служи као комплемент већ постојећим сателитским навигационим системима у циљу побољшања њихових перформанси на територији Европе. Развијен је од стране Европске свемирске агенције, Европске комисије и ЕВРОКОНТРОЛ-а. Оперативан је од октобра 2009.[1]

Систем се састоји од три геостационарна сателита и широке мреже пријемних и контролних станица распрострањених широм Европе. Допуњује већ постојеће системе: ГПС, ГЛОНАСС, Галилео додатним информацијама о прецизности и поузданости мерења. Убацује додатне информације у цео процес мерења и рачуна, што даје боље резултате и боље искоришћава потенцијале навигационог система. Рецимо, хоризонтална прецизност ГПС система са седам метера уз коришћење ЕГНОС система се побољшава на ниво од 1.5 метра.[2]

Развијен је са акцентом за коришћење у ваздухопловству (летелице могу несметано да користе систем и на већим гео. ширинама, док је доступност геостационарних сателита на тим ширинама за кориснике у урбаним крајевима отежана), али сваки уређај са ЕГНОС пријемником има приступ систему. Од марта 2011. ЕГНОС даје довољну вертикалну прецизност да омогућава аутоматско навођење авиона при слетању.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ EGNOS ‘Open Service’ available: a new era for European navigation begins today -, Приступљено 04. 03. 2011
  2. ^ What is EGNOS? -, Приступљено 04. 03. 2011
  3. ^ „EGNOS navigation system begins serving Europe’s aircraft“. Archived from the original on 3. 3. 2011. Приступљено 3. 3. 2011..