Евгеније Оњегин (роман)
 |
|
| Издање из 1833. године | |
| Аутор | Александар Сергејевич Пушкин |
|---|---|
| Оригинални назив |
Евгений Онегин |
| Држава | Русија |
| Језик | руски |
| Врста дела | роман |
| Датум издања | 1833. |
| Време радње | прва половина XIX века, радња траје неколико година |
| Место радње | царска Русија |
| Главни лик | Евгеније Оњегин Татјана Ларина |
Евгеније Оњегин[1] (рус. Евгений Онегин, пре правописне реформе Евгеній Онѣгинъ) роман је у стиху Александра Сергејевича Пушкина. Дело је написано 1831,[2] а први пут издато 1833, две године касније. Сам писац дела доживео је судбину свог лика Владимира Ленског. Заправо, и он је умро у двобоју.
Садржај |
Преглед [уреди]
Пушкин се у Евгенију Оњегину највише, мада не сасвим, одваја од својих романтичарских назора. Са формалне стране, у роману се запажа утицај Бајронових дела Чајлда Харолда и Дон Жуана. Карактеристике романтизма се огледају и у томе што је песник стално присутан у делу, исказујући суд о својим јунацима и предвиђајући њихову будућност.
Евгеније Оњегин је написан у стиховима, у такозваној „оњегиновској строфи“ с карактеристичним четворостопним јамбом и четрнаест стихова, да би писац свог јунака, уз све његове мане, ипак приказао у поетском тону. Наиме, у време настанка дела, прозни роман се сматрао нижом књижевном врстом. Тако стихови омогућавају хармонију емоционалних утисака и естетског ефекта.
У роману је осликан читав руски живот двадесетих година деветнаестог века, заступљени су сви друштвени слојеви, од племића до мужика, и читава скала призора, од балова у Москви до пејзажа руског села, али поенту романа чини реалистичан опис проблема руске владајуће класе приказан кроз ликове два типична руска млада племића песниковог доба, Ленског и Оњегина. У том смислу, Пушкинов роман се разликује од Бајроновог Дон Жуана, који је по жанру авантуристичко-љубавни роман.
Радња [уреди]
Сиже се врти око неостварене љубави велеградског момка Евгенија Оњегина и девојке са села Татјане Ларине.
Евгеније Оњегин се родио поред Неве. Његов отац је проћердао породични иметак. Евгеније је добио осредње образовање, од свега је знао по мало, али је у завођењу био виртуоз. Отишао је на сеоско имање да са стрицем који умире и оставља му огромно богатство, проведе последње дане. Ту се у њега заљубила Тања Ларина, која му је своја осећања изнела у писму. Међутим, Оњегин ју је одбио.
На прослави Тањиног имендана, њена сестра Олга је очијукала са Евгенијем, а он је прихватио флерт из досаде. Ленски, Олгин вереник, позвао је Оњегина на двобој и том приликом погинуо. Убрзо потом, Олга се удала за неког улана и отишла са његовим пуком. Нешто касније, и Тања се удала за једног московског кнеза. За то време је Оњегин бесциљно лутао светом.
Кад је поново срео Тању, она се много променила. Постала је дама која уме да сакрије осећања — при првом сусрету није показала ни збуњеност, ни изненађење. Након тога, Евгеније је патио и писао писма. Дошло је до разговора између њих и том приликом је Тања поставила своје чувено питање које представља најбољу критику Оњегиновог лика: зашто је сада прогони кад му се није допадала пре, ван таштине и дворске свите.
Татјана Ларина је један од најлепших женских ликова у историји светске књижевности. Она једина у Пушкиновом роману прихвата своју, не баш срећну судбину, не губећи ни равнотежу ни достојанство. После Тањиних речи, Оњегин је схватио своје лицемерје, као и улогу своје класе у друштвеном животу Русије: такви немају никакву будућност.
Евгеније Оњегин је тип такозваног „сувишног човека“, тип који се касније јавио и у делима других руских писаца, на пример Љермонтова, Тургењева итд. „Сувишан човек“ је неприлагодљиви индивидуалиста који није у стању да реализује своје релативно велике потенцијале у свету на који гледа са дозом критицизма. Оњегинова несрећа лежи, дакле, у раскораку између жеља и могућности.
Антипод Оњегиновом лику је Ленски, који је такође трагичан јунак. За разлику од Оњегина, он је био веома образован. Обожавао је Канта и Гетеа, али нажалост није познавао прави живот. Узрок његове несреће лежи у идеализовању стварности. Тако га је први животни проблем са којим се суочио одвео у смрт.
Извори [уреди]
- ^ Према Правопису српскога језика Матице српске из 2010, руском имену Евгений одговара српски облик Јевгениј. Међутим, исти приручник напомиње да српској језичкој традицији није стран ни фонетизам Евгеније, са конкретним примером Евгеније Оњегин.
- ^ Часлав Ђорђевић (2010). Српски језик и књижевност. Библиотека Матице српске, Нови Сад.
Литература [уреди]
Спољашње [уреди]
- Евгеније Оњегин на руском језику
