ЛЕН Лига шампиона
| ЛЕН Лига шампиона | |
|---|---|
 Трофеј Лиге шампиона | |
| Основано | 1963. |
| Регија | Европа (ЛЕН) |
| Бр. тимова | 24 |
| Тренутни првак |  Про Реко (2022/23) |
| Најуспешнији клуб | Про Реко (11) |
 2022/23. | |
ЛЕН Лига шампиона (скраћ. ЛЛШ; енгл. LEN Champions League) најјаче је клупско ватерполо такмичење у Европи. Такмичење се од оснивања до 1996. звало Куп шампиона (енгл. Champions Cup) или Европски куп (енгл. European Cup), тада је име промењено у Лига шампиона. Од сезоне 2003/04. до 2010/11. је носило назив Евролига (енгл. Euroleague), а од сезоне 2011/12. такмичење се поново зове Лига шампиона.
Победник Лиге шампиона игра са победником Купа Европе за трофеј Суперкупа Европе. До 2002. се за трофеј Суперкупа са прваком Европе борио освајач Купа победника купова.
Формат[уреди | уреди извор]
У последњих пет година такмичење је често мењало формат. У лето 2013. усвојен је систем, који би требало да важи најмање три сезоне. У Лиги шампиона учествује 12 клубова. Осам клубова су директни учесници: Партизан, Југ, Олимпијакос, Егер, Бреша, Шпандау 04, Галатасарај и Барселонета, која је, као домаћин, директан учесник завршног турнира, "фајнал сикса" 2014. и 2015. Кроз квалификације у сезони 2013/14. прошли су Раднички, Про Реко, Приморје и Орадеа. Клубови су подељени у две групе од по шест учесника, а по три из сваке групе пролазе на "фајнал сикс"
Стари систем: У такмичењу 2012/13. требало је да учествује укупно 24 екипе (због каснијих отказа учествовао је 21 тим), а број учесника сваке државе је одређен према оствареним резултатима на последњем Европском првенству. Сваки савез имао је право на више својих учесника зависно од релевантности својих националних шампионата, једине земље које су имале привилегију да имају 2 обезбеђена места (првак и вицепрвак) су Србија, Црна Гора, Мађарска, Италија, Немачка, Шпанија, Хрватска и Грчка, док савези Холандије, Румуније, Македоније и Турске имале једно обезбеђено место у такмичењу, чиме се долази до бројке од 20 клубова. За последња 4 места клубови су се борили кроз квалификације. Црна Гора и Македонија нису пријавиле своје тимове за Лигу шампиона 2012/13.
Досадашња финала[уреди | уреди извор]
У периоду од 1966. до 1970. и од 1983. до 1996. играле су се две утакмице у местима екипа које играју у финалу. Од 1997. се игра турнир четворице (фајнал фор).
Успешност по клубовима[уреди | уреди извор]
- Ажурирано након сезоне 2022/23.
| Поз. | Клуб | Победник | Године победник | |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Про Реко |
11 | 7 | 1965, 1984, 2003, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015, 2021, 2022, 2023. |
| 2. |   Младост Загреб |
7 | 4 | 1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991, 1996. |
| 3. |  Партизан |
7 | 3 | 1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2011. |
| 4. |  Шпандау 04 |
4 | 4 | 1983, 1986, 1987, 1989. |
| 5. | Југ |
4 | 3 | 1981, 2001, 2006, 2016. |
| 6. | Посилипо |
3 | — | 1997, 1998, 2005. |
| 7. |  Олимпијакос |
2 | 3 | 2002, 2018. |
| 8. |  Орвушегетем |
2 | 2 | 1973, 1979. |
| 9. | Вашаш |
2 | 1 | 1980, 1985. |
| 10. | Јадран Сплит |
2 | — | 1992, 1993. |
| 11. | Хонвед |
1 | 3 | 2004. |
| 12. | ||||
| Ујпешт |
1 | 2 | 1994. | |
 Каталонија |
1 | 2 | 1995. | |
  ЦСК ВМФ Москва |
1 | 2 | 1977. | |
| 15. | ||||
| Наполи |
1 | 1 | 1978. | |
| Пескара |
1 | 1 | 1988. | |
 Бечеј |
1 | 1 | 2000. | |
 Приморац |
1 | 1 | 2009. | |
| Ференцварош |
1 | 1 | 2019. | |
| 20. | ||||
| МГУ Москва |
1 | — | 1974. | |
| Барселона |
1 | — | 1982. | |
| ПОШК Сплит |
1 | — | 1999. | |
| Црвена звезда |
1 | — | 2013. | |
| Барселонета |
1 | — | 2014. | |
| Солнок |
1 | — | 2017. |
Успешност по државама[уреди | уреди извор]
- Ажурирано након сезоне 2022/23.
| Поз. | Држава | Победник | Године победник | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Италија |
2008, 2010, 2012, 2015, 2018, 2021, 2022, 2023. | ||||
| 2. | Хрватска (и као део СФРЈ) |
1996, 1999, 2001, 2006, 2016. | ||||
| 3. | Србија (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ) |
|||||
| 4. | Мађарска |
|||||
| 5. | Немачка |
|||||
| 6. | Шпанија |
|||||
| 7. | Русија (и као део СССР) |
|||||
| 8. | Грчка |
|||||
| 9. | Црна Гора (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ) |
|||||
| 10. |  Холандија |
|||||
| 11. | ||||||
 Казахстан (и као део СССР) |
||||||
 Румунија |
||||||
| Бивше државе | ||||||
| 1. | СФРЈ |
1976, 1981, 1990, 1991. | ||||
| 2. | СССР |
|||||
| 3. | СРЈ |
|||||
Најкориснији играчи финалног турнира[уреди | уреди извор]
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- ЛЕН Куп Европе
- ЛЕН Суперкуп
- ЛЕН Куп победника купова (угашен 2003)
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Није било финала, већ се играо турнир са 6 екипа где је свако играо са сваким по један меч.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Није било финала, већ се играо турнир са 4 екипе где је свако играо са сваким по један меч.
- ^ Ово је једина сезона у којој су играна три меча у финалу, мајсторица је играна на неутралном терену у Женеви.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званичан сајт ЛЕН-а
- Списак победника и резултати на sports123.com
- Састави шампионских екипа на allcompetitions.com
Међународни ватерполо | ||
|---|---|---|
| Азија |  | |
| Африка |
| |
| Америка | ||
| Океанија |
| |
| Европа | ||
Победници ЛЕН Лиге шампиона | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
